Najbolji fudbaleri Srbije napustili su juče oko 13 časova hotel „Prezident“ u Kovilovu, a oko 17 časova odleteli avionom preko Minhena za Južnu Afriku. Na odlasku iz tradicionalne baze, odakle su kretali u mnoge pobede, ispratilo ih je hotelsko osoblje i samo dve novinarske ekipe.

Antic i Stankovic, ispracaj

„Blicovi“ reporteri stigli su na ulaz u sportski kompleks u 12.10. časova. U oazi mira i zelenila nadomak gradske vreve rampe su podignute, put do hotelskog ulaza otvoren. Primećujemo jednog od ekonoma Danijela Dragaša kako sa starijom kolegom Stankom Nikolićem unosi stvari u kombi, koji će malo kasnije prepun opreme krenuti ka aerodromu.

U 12.14 pojavljuje se selektor Radomir Antić, koga čeka jedna TV ekipa. Nasmejan i raspoložen, sasvim u skladu sa epitetom „čoveka koji je vratio osmeh fudbalskoj Srbiji“.

Pitanje da li je na proteklim mečevima „orlova“ nešto sakrio od budućih rivala, Antić elegantno zaobilazi:


– Proteklo vreme smo iskoristili da pripremimo igrače fizički, tehnički i taktički za ono što ih očekuje na Mondijalu. Siguran sam da će tamo pokazati pravo lice naše ekipe.

Malo zatim, Nemanja Vidić izlazi sa prijateljem, odeven u šorts i majicu, odlazi ka parkingu.

Na konstataciju da će u Južnoj Africi biti među selektorima sa najdužim trenerskim iskustvom, nastavlja u optimističkom stilu:

– Moj zadatak, kao i ovih momaka, jeste da dobre želje koje su nas pratile od početka kvalifikacija do poslednjeg meča sa Kamerunom pretvorimo u radost. Znamo da Srbija od nas očekuje mnogo i obećavam da ćemo biti „mi“, a to znači da ćemo ispuniti očekivanja. Prija nam ova podrška koju osećamo na svakom koraku, a za sat-dva bićemo kod hrama Svetog Save da se pozdravimo sa navijačima.

Nekoliko minuta kasnije, Nikola Žigić izlazi sa torbom i upućuje se ka autobusu sa natpisom „Mi smo tim“ u bojama srpske zastave. U trku skida sako i dobacuje „Blicovim“ reporterima:

Autobus stiže pred ulaz, iz hola izlazi Aleksandar Luković i ubacuje torbu uz pomoć hotelskog službenika. A onda redom: Jovanović, maser Branković, Milijaš, Antićev pomoćnik Kunovac… U 12.42 izlazi kapiten Stanković, za njim selektor Antić, koji poziva igrače da poziraju za jednu kameru i jedan fotoaparat – „Blicov“, ispred panoa na kojem piše „Srećno, orlovi“.

– Hajde Hulio – dobacuje Špancu koji će na Mondijalu obrađivati podatke vezane za igru rivala „orlova“. Ne zaboravlja nikoga, obraća se i vlasniku hotela Milanu Šotri:

– Dođi, Milane, slika za rastanak…

Sunce upeklo, svima se žuri. Petorica poslednjih – Kolarov, Ivanović, Kačar, Tošić i Vidić ne stižu da se pridruže grupnom portretu. U 12.46 igrači su u autobusu, čeka se pokret ka Slaviji, gde je predviđen ručak u kafeu „Marko“, vlasništvu njihovog saigrača Marka Pantelića.

„Blicovi“ reporteri kreću ispred njih, pred hotelom ostaje još samo osoblje. Da li je neko prosuo vodu za njima?

Repka
Malo kasnije stižemo na uzavrelu Slaviju: koktel s nogu za novinare i ručak za reprezentativce. Domaćin je, naravno, gazda Pantelić.

– Ovo je porodična firma, želeo sam da u Beogradu napravim kutak koji podseća na Italiju. Nije to picerija, ni običan kafe, nego nešto između – priča raspoloženi Panta, dok njegovi drugovi zaposedaju stolove.

Njegove mondijalske želje su jasne:

– Želimo da ostanemo što duže u Južnoj Africi. Nije vreme za velika obećanja: idemo utakmicu po utakmicu, minut po minut – ka cilju – kaže Pantelić.