Reprezentacija Srbije nastupiće na šampionatu sveta u Južnoj Africi od 11. juna do 11. jula prvi put pod tim imenom, a selekcija sa ovih prostora igraće nakon punih 48 godina na Mundijalu van Evrope.

Poslednji put reprezentacija Jugoslavije „napustila“ je Stari kontinent 1962. godine, kada je na prvenstvu u čileu osvojeno 4. mesto, čime je postignut jedan od najvećih uspeha u istoriji našeg fudbala.

Od osamostaljenja Srbija je odigrala dva kvalifikaciona ciklusa. U prvom je bila neuspešna, pošto su „beli orlovi“ pod vođstvom španskog trenera Havijera Klementea kvalifikacione borbe za šampionat Evrope u Austriji i Švajcarskoj 2008. godine završili iza Portugalije i Poljske.

Uoči samog početka kvalifikacija za prvenstvo sveta u Južnoj Africi na čelo državnog tima došao je Radomir Antić, koji je zamenio Miroslava Đukića. Antić je imenovan za selektora samo 17 dana pre prvog kvalifikacionog meča protiv Farskih ostrva u Beogradu.

Navikli na loša izdanja i sve slabije rezultate državnog tima navijači su sa skepsom dočekali novu promenu na klupi A selekcije, ali se ispostavilo da je to bio pravi potez i da je nastupio period preporoda reprezentacije Srbije.

Nakon poraza od Francuske u Sen Deniju (2:1) usledile su dve bilistave partije i pobede nad Litvanijom i Austrijom. Ti trijumfi iz korena su promenili atmosferu u timu koji je posle mnogo godina počeo da igra lepršavo i dinamično.

Antić je postavio sistem igre koji u isto vreme deluje i mudro i dopadljivo. Od svakog pojedinca koji se zadesio na terenu uspeo je da izvuče maksimum, koji je na kraju bio dovoljan za prvo mesto u grupi ispred vicešampiona sveta Francuske i pre početka kvalifikacija favorizovane Rumunije.

Zahvaljujući pobedama u prijateljskim mečevima, što ranije nije bio čest slučaj, Srbija se na rang-listi Međunarodne fudbalske federacije popravila za 20-ak mesta što je doprinelo da Mundijal dočeka u znatno boljoj atmosferi nego pre četiri godine put u Nemačku.

Izostanak Vladimira Dišljenkovića, koji je saopštio da je okončao reprezentativnu karijeru, umanjio je konkurenciju za mesto pred golom državnog tima. Iako nije branio na visokom nivou u Premijer ligi, Vladimir Stojković će skoro sasvim izvesno biti prvi cuvar mreže Srbije na Mundijalu.

U odbrani su se ustalili Nemanja Vidić, Branislav Ivanović i Aleksandar Luković, dok je usled povrede iskusnog Ivice Dragutinovića mesto na poziciji levog beka otvoreno za Ivana Obradovića i Aleksandra Kolarova.

U veznom redu su najveći dorpinos u kvalifikacijama dali veoma prodorni Miloš Krasić i Marko Jovanović, dok je značajnu sigurnost doneo kapiten Dejan Stanković. Selektor Antić imaće široki izbor igrača koji konkurišu za mesto na sredini terena, s obzirom da Nenad Milijaš, Gojko Kačar i Miloš Ninković poseduju neosporan kvalitet za najveće izazove.

Povreda Boška Jankovića donekle je umanjila konkurenicju u manevru, dok su pred protivničkim golom najčešće bili upareni nekadašnji napadači Crvene zvezde Nikola Žigić i Marko Pantelić.

Veoma jaka grupa u kojoj su, pored Srbije, selekcije Gane, Nemačke i Australije, biće prava provera kvaliteta ove generacije najboljih srpskih fudbalera. Nacija je željna uspeha, a ukoliko Antićevi učenici prebrode grupnu fazu biće to prvi plasman u eliminacione borbe na velikom takmičenju nakon deset godina.

Put do Južne Afrike:

Srbija – Farska Ostrva 2:0 (1:0)
Francuska – Srbija 2:1 (0:0)
Srbija – Litvanija 3:0 (2:0)
Austrija – Srbija 1:3 (0:3)
Rumunija – Srbija 2:3 (1:2)
Srbija – Austrija 1:0 (1:0)
Farska Ostrva – Srbija 0:2 (0:1)
Srbija – Francuska 1.1 (1:1)
Srbija – Rumunija 5:0 (1:0)
Litvanija – Srbija 2:1 (1:0)

1. SRBIJA, 2. FRANCUSKA,
3. Austrija, 4. Litvanija,
5. Rumunija, 6. Farska ostrva

Izvor: Tanjug