Kajzer Franc tvrdi da je utakmica Srbije sa Ganom bila jedna od boljih i da je Srbija bila bolji tim. Pretorija – Argument je bolan. Gana je pobedila Srbiju, Gana je imala bolji tim od srpskog. Nikada u fudbalu, pogotovo današnjem ne možete znati da li je moralo tako biti, a možete stotinama hipoteza dokazivati kako je to tako ispalo da jedna Gana, kako smo nazivali rivala, pobedi jednu Srbiju, kako smo o sebi uobraženo mislili.

Beckenbauer

Šta ćemo sada, posle sloma u Pretoriji, posle nula prema jedan, nije valjda sve gotovo. Nije, naravno, ako ne bude kao što je na startu bilo.

U kruženju oko naše „nule” kojoj se, ruku na srce, malo ko nadao ne samo u našoj stvarnosti nego i u ovdašnjoj, u kojoj je afrički fudbalski svet predviđao čak ubedljiviju pobedu Gane (za još jedan gol), dok su evropski ljudi bili ubeđeni u sigurnu pobedu naših orlova pokislog perja. Naročito su na našoj strani bili anglosaksonski fudbalski poslenici koji su veličali naš tim pre svega zbog Vidića i Ivanovića, kao značajnih igrača Premijer lige.

Ali, takva uvertira pretvorila se u naš bolan poraz. Ko je za poraz kriv, hoćemo li po našoj naravi i običaju krivca tražiti dugo i predugo, misleći da će nam biti lakše kada ga identifikujemo. Tako nešto ne sme se samo sada, jer umanjena šansa ne obeležava već sada kraj Srbije na ovom Mondijalu. To nikako, ovde ima još da se igra. Neka ostanu u pravu oni trezveniji koji misle da se vađenje ne sme izvoditi protiv reprezentacije Nemačke, ali sada je tako i to je istina kojoj se jedino mora pogledati u oči.

Pa, opet, da li će na bolnoj tački ostati zapisano da se „orlovi” nisu borili. Neće. Hoće li biti zapisano da su odjednom zaboravili da igraju. Neće ni to. Pa, zašto su onda bili skandalozni, u uvodnom meču kada se to najmanje sme.Zašto nisu umeli da postignu bar jedan gol, a morali su to iz šansi koje su imali.

Fudbaleri Gane su, jednostavno, imali veliki dan. Svi ovde kažu, možda i najveći u svopjoj fudbalskoj istoriji. Naši igrači nisu mogli da se odupru njihovoj brzini i perfektim kombinacijama. E, to što se nisu oduprli svojoj „inteligenciji” pa da ne dobijaju žute i crvene kartone, dok je još nerešen rezultat bio daleko bolji od poraznog, ne spada u zasluge Gane nego u naše gluposti.

Antić je svestan da čestitki neće biti. Rajevac ih jeste zaslužio.

Konačno, ako smo odista sportska nacija, da ne odustanemo od daljih borbi. Turnirski ritam utakmica na svetskim šampionatima ima svoja pisana i nepisana pravila. Odustajanje, dakle, nikako. Naš tim je bio preslab na startu, ali za umanjenu šansu borba ne sme da izostane.

Letela je misao pred kraj meča, do onog penaltika, da su „orlovi” sada u jatu sa razočaravajućim reprezentacijama, pa je nekako ta uteha bila i dobra. Ali, kada su naši pali dibidus, da se sada ne tešimo neverovatno slabim igrama Engleza , koji su delovali kao slabiji tim i od našeg, ili Francuza koji još jednom nisu ličili ni na šta.

Naš tabor ima obavezu da ostane složan, da sada vidimo te dobre fudbalske igrače kako izgledaju kada se izgubi. Do sada ih kao gubitnike nismo imali prilike da upoznamo.

Ukoliko se ponesu kao da se ništa posebno nije dogodilo, uprkos njihove slabe igre u jednoj utakmici – moći će možda nešto i da se uradi.

Inače, među raspoloženijim i neraspoloženijim navijača , zavisno od uspeha njihovih timova, svi se zdušno pitaju – gospodine Blater, šta uradiste sa Mondijalom. Jeste ova zemlja u silnom ekonomskom usponu, jeste i narod simpatičan, pa se pomalo i stidimo zbog preteranog opisivanja ovdašnjeg kriminala. Ali, Blatera već malo ko ne proklinje što je Šampionat sveta ovde, jer ovdašnji ljudi su neuki da postignu ni minimalan nivo za dobru organizaciju jednog kolosalnog takmičenja.

A, ako je poslednja rečenica pod uticajem potopljenih „orlova”, te nam ovde sve ne valja, da se malo pozabavimo brižnom izjavom legendarnog Franca Bekenbauera, koji kao da lakira „orlove” pred njihov susret sa njegovom reprezentacijom. Kajzer Franc ubraja našu utakmicu sa Ganom u bolje u dosadašnjem toku Mondijala. Kaže da mu je žao što je srpska ekipa suludo izgubila bodove, a bila bolji tim. Predviđa, takođe, da će Nemci imati težak posao u meču sa Srbima, jer taj rivalitet, podvlači, oduvek ceni.

A mi, da Bekenbauera shvatimo kako treba i da, ako je mogućno našoj naravi prihvatimo da je ovde naš najbolji tim sa najboljim selektorom, i da se bar nečem ponadamo u duelu sa Nemcima koji je poslednja šansa „orlova”.