Milan Jovanović, strelac pobedničkog gola protiv Nemačke i prvog za Srbiju na svetskim prvenstvima, ostaće upamćen kao igrač koji je bacio „pancere“ na kolena posle 37 godina, koji je u Južnoj Africi vratio nadu „orlovima“ za plasman u osminu finala, ali i po načinu na koji proslavio pogodak. Na svim TV programima u Južnoj Africi njegov skok u kanal pored terena završio je u špicama emisija o Mondijalu.

Momenat za istoriju: Milan Jovanović postiže gol u meču protiv Nemačke

– Ko zna da li ću ponovo imati priliku da preskačem ogradu, ali to sam ja. Emotivan sam, želim da energiju posle gola izbacim što pre i kada sam pogodio mrežu Nemaca, nisam znao ni gde ni s kim da podelim sreću. Trčao sam, preskakao prepreke i na kraju završio u kanalu. Nisam znao da postoje dva nivoa, tako da sam i ja bio svestan gde ću da završim tek kada sam se našao iznad kanala. Odmah sam podigao ruke da igrači i stručni štab vide da sam dobro. Na sreću, žena izgleda nije ni videla šta se dogodilo, pa nije ni mogla ništa da mi kaže posle utakmice – kaže Jovanović.

I ranije ste bili poznati po neobičnim proslavama golova?

– Da, jedna moja proslava posle gola koji sam dao Anderlehtu, a kasnije se ispostavilo da nam je obezbedio titulu, i dalje je deo špice za neke emisije. Napravio sam tada lastu i skočio u publiku, kao što je to davno učinio bokser Mate Parlov.

Da li će razloga za slavlje biti i posle meča sa Australijom?

– Ljudi, čeka nas mnogo teška utakmica. Ako Krasić bude igrao kao protiv Nemačke, onda možemo da pobedimo svakog na svetu. Ozbiljan sam, ne želim da izdvajam nikog iz grupe, jer je uspeh kao i neuspeh zajednički, ali on je, kao što mu i prezime govori, ukras našeg tima. Naravno, Stojković je od nas napravio heroje, Stanković je veoma emotivno doživeo pobedu, kao što je bio i najtužniji posle poraza od Gane. On mnogo želi, možda mu je ovo poslednje učešće na mondijalima.

Milan Jovanovic skace preko ograde da slavi gol sa navijacima

Postoji inicijativa da se svi ofarbate u crveno, boju u kojoj ste nastupali kada ste dobili Nemce?

– Nemam ništa protiv, mislim da je dobra ideja. Ofarbao bih se, crvena je boja ljubavi.

Dakle, pozivate na oprez protiv Australije?

– Gledali smo mečeve sa Ganom i Nemačkom, u nekim segmentima igre su nas impresionirali. Iznenadilo me je to što su vrhunski fizički pripremljeni i što nikad ne odustaju, čak i kada imaju igrača manje. Olakšavajuća okolnost je ta što mi odlučujemo sami o svojoj sudbini. Znači, na teren moramo da izađemo vrelog srca i hladne glave – završio je Jovanović.

Imena sinova – car, kralj, sledeći je vojskovođa

Da li sinovi zovu tatu da podele radost?

– Lazar, koji ima tri i po godine, ne shvata važnost svega što se dešava, ali razume da mu je tata fudbaler, da su mama, deda, baba srećni kada dam gol, pa im se onda i on pridruži. On već pokazuje sklonost ka sportu, dok mlađeg Dušana više interesuju mačke i instrumenti. Imena su dobijali po srpskim carevima i kraljevima, ako treće dete bude ponovo sin, onda prelazim na vojskovođe, pa posle na generale, pa… – obećava Lane.

Izvor: Blic