Uvek sam se pitala šta je to što jednog fudbalera, sportistu „prekomanduje“ u kapitena. Po čemu je ON drugačiji od 1000 svojih kolega sunarodnjaka koji žele biti u toj ulozi?!
Svi naši „A“ reprezentativci su sjajni igrači i dobri ljudi, ali ne mogu svi biti kapiteni. To je čast i velika dužnost koja pripada samo jednom od njih.
Čitajući biografiju i komentare „Orlova“ o našem kapitenu, shvatila sam zašto je Dejan Stanković idealan kapiten.
Dejan Stanković je rođen 11. septembra 1978. godine u Beogradu.
Svoje prve fudbalske uspehe, postigao je u mlađim kategorijama FK Crvena Zvezda, a da bi one „prave“ uspehe doživeo u prvom timu ovog kluba. Kasnije je prešao u Lacio, pa u Inter gde i danas igra.
Igrao je u samo 3 kluba, ali je svojom požrtvovanošću, odličnom igrom i prelepim golovima oduševio ljubitelje fudbala širom sveta i postao miljenik navijača, kako klupskih, tako i reprezentativnih.
Oni koji ga poznaju, kažu da se od 1. do 124. gola, Deki Stanković nije promenio. Još uvek je „Zvezdino dete“ željno uspeha i promovisanja fudbala i Srbije u najboljem svetlu.
Dovoljno je pogledati njegove golove i shvatiti da on nije igrač koji se plaši šutirati ka golu protivnika iz velike udaljenosti. Većina njegovih šuteva nakon kojih je lopta završavala iza leđa protivničkog golmana, upućena je sa centra terena ili iz „teških“ situacija.
Na terenu uvek stamen, spreman da igra na svim pozicijama da bi pomogao saigračima – sve za uspeh tima.
Ostavlja srce na terenu!
U reprezentaciji, to srce izgara više nego inače. Od nastupa za reprezentaciju ga može odvojiti samo povreda, ali i tada je uz drugove, da im u svlačionici da savete, pruži podršku…
Prvi kapiten reprezentacije Srbije, je rekorder u svetskom fudbalu – nastupio je na 3 SP sa 3 različite reprezentacije (Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, Srbije).
U porazima ne traži krivce, već nauk za sledeću utakmicu! Pomoći ekipi da ne padne posle poraza.
To je Dejan Stanković!
Ostavlja srce na terenu, ali je Deki i van terena veliki čovek koji se svima nađe u nevolji. Pomogao je Deki izgradnju Hrama Svetog Save, pritekao u pomoć Milanu Vilotiću prošlog leta dok je vodio borbu za život. Već dugi niz godina pomaže u lečenju Zvonka Milojevića, svog kuma i bivšeg golmana Crvene Zvezde i koliko još Vilota i Miloja je pomagao i pomaže, a da se za njih ne zna.
Takav igrač i čovek se rađa jednom u sto godina, kaže Miloje za svog kuma.
O Dekiju možemo čitati samo u sportskim listovima! Čovek bez skandala, pravi sportista. Nikada sebe nije stavljao u prvi plan ispred saigrača. Svoju porodicu i privatni život čuva za sebe koliko god je to moguće.
Letos, pred odlazak na SP u Južnu Afrku, objavljena je monografija Dejana Stankovića. U toj knjizi, autora Marka Vrbice, do detalja je prikazana karijera ovog zaista velikog sportiste i čoveka.
Sad znam zašto je Dejan Stanković kapiten Srbije – idealan primer za sve mlade sportiste koji jednog dana žele biti kapiteni.
Bilo bi lepo kada bi sve reprezentacije imale po jednog Dejana Stankovića, ali to nije moguće.
Ovakav sportista i čovek čije je srce veće od naše planete rađa se , kako reče Zvonko Milojević, jednom u sto godina. Mi dodajemo: „I to u Srbiji!“
Dekijevo srce uvek je kucalo i kuca za grb i boje Srbije!
Zna li Srbija da kaže Dekiju: „HVALA“ ?!
by Mirjana Petković
Dodaj komentar