Prijavite se kao saradnik sajta BeliOrlovi.rs
Arhiva za kategoriju:

Srbija-Australija

Sta kaze narod za reprezentaciju Srbije?

Sta kaze narod za reprezentaciju Srbije?

Nema onog ko u četvrtak ujutru nije pričao o fudbalu i dosta je onih koji su se pozivali na faktor (ne) sreće. Poraz od Australije u poslednjoj utakmici na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, čime su se fudbalski reprezentativci Srbije oprostili od takmičenja u osmini finala bio je tema svih jutarnjih televizijskih i radio emisija.

Neki građani su razočarano rekli da su bezvezno utrošili sat i po vremena, drugi su pomalo ironično predlagali da im se organizuje doček, ali je većina istakla da igračima ne treba zameriti na borbenosti i da na smo mi ipak dosta mali na fudbalskoj mapi sveta.

Bilo je i onih koji su zamerili selektoru Radomiru Antiću što je krenuo samo sa jednim napadačem, a Danka Lazovića uveo tek posle drugog primljenog gola. No, vremena za analizu i to onu stručniju će biti…

Prvi komentari fudbalsih radnika bili su uglavnom da je Srbija oštećena za čist penal i da su „orlovi“ platili ceh brojnim promašajima.

navijacica srbije se nervira tokom utakmice srbija-australija

Dragiša Binić kaže da je trebalo da „zgazimo Australijance“, Branko Babić da „nismo smeli da budemo poslednji“, dok Nebojša Vujačić ističe da je Srbija igrala „od sjaja do bede“.

Selektor Srbije i Crne Gore na SP u Nemačkoj 2006, Ilija Petković smatra da fudbal neće umreti.

„Pa sad nije smak sveta. Neće zbog našeg ispadanja fudbal umreti. Nikada ne smemo da posmatramo ove rezultate kao razočaravajuće“, rekao je Petković za „Sportski žurnal“, a on najbolje zna kako se osećaju fudbaleri i selektor:

„Bio sam igrač i selektor na Svetskom prvenstvu i znam kako je igračima i Antiću. Jasno mi je da su ljudi očekivali više, ali je istina da je za nas plasman na Mundijal bio velika stvar. Daće Bog, opet ćemo da se plasiramo na veliko takmičenje…“

Uz svo naricanje nad zlehudom sudbinom, presuda je da nema razlike između igrača za koje navijamo i nas samih. Neprirodno bi bilo da su drugačiji. Igrali smo „srpski“, „do pola“, vezani nad provalijom tankim koncem koji neki zovu i „srećom“. Ipak, dali smo sve, i mada se srce slama, uvek postoji sutra…

Kako izgleda dan posle?

Kao mamurluk, jutarnja zakletva da si neke stvari radio poslednji put. Recimo, neću da se više nerviram, staviću euforiju van zakona i pakovaću očekivanja u male bočice…

A, opet, nije tako strašno. U Srba, svaki poraz posle boja na Kosovu može da se predstavi kao trijumf.

Nemojte o sudiji.

Imam teoriju o južnoameričkim arbitrima. Naime, poznajući strast Latinosa ka lopti, sasvim sam siguran da se oni koji mrze igru dohvate pištaljke na tok kontinentu. Pa, pogledajte ih samo, maleni, trbušasti ljudi koji uvek nastoje da budu u centru pažnje.

Navucite im uniformu na kojoj svetluca ordenje i kakvu lentu, nećete ih razlikovati od vođa vojne hunte.

J…š sudiju, nemoj da u ovom lamentu oduzima vreme. Nije dunuo i taj karusel se neće zavrteti ponovo, ulazi u spomenar, ali se vreme ne vraća.

Naši?

Ostaje gorak ukus, ali sam se definitivno uverio da su nas predstavljali pravi Srbi. Isti kao zemlja u čiju su se zastavu umotali.

Sve smo radili „do pola“, odigrali smo deset minuta protiv Gane, više od poluvremena protiv Nemačke, 45 minuta protiv „kengura“.

„Mi smo zaista bili mi“, jer „mi hoćemo u Evropu, ali ne bismo da radimo kao Nemci“, jer „mi smo patriote, ali daj da pljunemo na zemlju kad nam nudi manje od očekivanog, jer „mi cenimo mišljenje drugog, ali znamo najbolje“, jer „mi smo Srbi, a tu je već pola posla završeno“.

I zato dragi moji, ne mogu da budem besan, jer su ovi igrači i ovaj tim, moji i vaši predstavnici, i makar ne prošli u osminu finala, slika su i prilika svojih navijača. I drugih nema, dali su koliko su mogli, omeđeni svojim mentalnim sklopom, ali i nerealnim očekivanjima drugih.

Nije bilo dovoljno.

Sreća?

Ma, nije ona varljiva, kao što se priča, uvek je uz velike, a mi nešto u to društvo nismo pozvani. Jer, nevolja se događa malom i siromašnom, svet je tako ustrojen.

I na kraju Antić.

Ako izuzmemo zamerku što nije pozvao nijednog igrača Radničkog iz Kragujevca (imamo strašnog špica), on je najbolji srpski trener. I svako, ko kaže drugačije, gleda kroz crne ili crveno – bele cvike.

Odveo nas je na prvenstvo, raspodelio nam ushićenje i gorčinu na ravne časti, krivićemo ga, u to ne sumnjam.

Ali, onaj tas sa kvalitetima, kod njega preteže.

I kad vidim ko će ga napadati ovog vrelog leta, uvek bih pod njegovu zastavu.

Srce se slama, ali, zbilja, moramo dalje, sa osmehom, što reče Fredi Merkjuri.

Pantelic: Ne verujem da je ovo pravda

Pantelic: Ne verujem da je ovo pravda

Prvi, ispostavilo se i jedini gol Marka Pantelića na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, bio je dovoljan samo da se ublaži poraz od Australije. Posle eliminacije sa Mondijala Pantelić nije želeo da iznosi dublje analize neuspeha, poručujući da je „jutro pametnije od večeri“.

– Teško je sabrati sve utiske. Lako je biti general posle bitke i pametovati. Mislim da je ekipa pokazala htenje i želju. Nismo klonuli duhom posle prvog poraza, nije bilo nijednog problema među nama, rekao je Pantelić.

Neverica medju igracima

Fudbaleri Srbije bili su od reda razočarani posle poraza od Australije, pa su uglavnom kratko prokomentarisali tok utakmice.

Marko Pantelic posle utakmice Srbija-Australija

– Mnogo nam je teško i ne znam da li je pametno da usijane glave dajem bilo kakve izjave. Svima nam je ovo teško palo, utakmica je bila puna emocija i naboja, a mi nismo imali koncentracije. Takav je fudbal, rekao je Branislav Ivanović.

Slično je razmišljao i Zdravko Kuzmanović:

– Šta da kažem? Igrali smo dobro, stvarali šanse, ali njih na ovakvom takmičenju moraš da iskoristiš. Oni su iz prva dva ozbiljna šuta dali dva gola. J***ga. Odigrali smo najbolje a ipak idemo kući.

Miloš Krasić nije mogao da veruje šta mu se desilo:

– Strašno je kakvu sam šansu promašio. Morali smo da damo gol, posle nam se i uvukao strah i na kraju još i nedosuđeni penal. Ne mogu da verujem da nam sude dva penala i onda kad nama trebaju sudije nema ih nigde.

Tajms: Australija nije bila bolja

Britanski mediji su u analizi neuspeha Srbije na Mundijalu, između ostalog zaključili i da Australija nije bila bolji rival. Takođe, mediji na Ostrvu smatraju da je Australija „imala velikog prijatelja u sudiji Horheu Lariondi“.

Pitajući se zašto Srbija, u prvim utakmicama, nije igrala s takvom odlučnošću kakvu je ispoljila protiv Australije, Dejli telegraf piše da:

„Ovog puta nije bilo ni traga od onemoćalog kretanja po terenu viđenog u meču protiv Gane niti straha zbog kojeg su Srbi bili prikovani u sopstvenom šesnaestercu dobrim delom utakmice protiv desetočlane Nemačke“

List dodaje, „gledajući kako Srbija, u prvom poluvremenu, razdire marljive ali ipak po umeću ograničene Australijance, izgledi da Engleska u narednoj rundi zaigra protiv Nemačke ili Gane i ne bi bili tako loša opcija“.

Gardijan smatra da je sudija u samom finišu bio naklonjen Australijancima.

„Kejhil je u sopstvenom šesnaestercu pokušao da loptu udari glavom, ali ga je ona pogodila u ruku. Srbija je trebalo da izvede penal, možda postigne gol i kvalifikuje se među 16 reprezentacija koje ostaju u Južnoj Africi. Sudija Horhe Larionda je međutim, bio australijski prijatelj“, konstatuje Gardijan.

„Mislili smo da će Srbija uleteti u drugi krug takmičenja ali je nepojmljivo koliko je taj tim u stanju da svakog iznervira očitom klasom u igri i nemoći da od nje napravi bilo šta“, piše Tajms.

„Australija, zaista, nikako nije trebalo da pobedi u ovoj utakmici jer, niti su po klasi ravni svom evropskom rivalu niti su imali ni približno pola šansi koliko ih je Srbija stvorila. Ali su, nekako, protivno svim očekivanjima i stanju na terenu, uspeli da za pet minuta postignu dva gola, uliju nešto energije u sopstvenu odbranu i uguše Srbiju“, dodaje Tajms.

„Srbija je zaista igrala lepo, doterano i sređeno i kao da je bila na korak do narednog kruga takmičenja. Pokazala je, međutim, da nije u stanju da bilo šta privede kraju. Što zbog propusta kršnog i nepokretnog napadača Nikole Žigića, delom zato što je Krasić izvodeći ludorije zaobišao golmana i promašio, a delom i zato što je australijski čuvar mreže dobro blokirao udarac Branislava Ivanovića“, zaključuje Tajms.

Vidic: Možda i najbolja naša utakmica

Vidic: Možda i najbolja naša utakmica

Nemanja Vidić nije posle utakmice želeo da komentariše prvi pogodak Australijanaca, već nam je samo rekao da smo i sami „sve videli“.

Što se ostatka utakmice tiče, Vidić je rekao:

– Drugo poluvreme smo odigrali slabije nego prvo. Austalijanci su bili agresivniji nego mi, napali su nas visoko, pa smo mi igrali dugim loptama. Takva igra njima odgoara i u tom drugom delu utakmice sigurno su bili bolji nego mi.

Štoper Nemanja Vidić priznao je da mu je današnji dan verovatno najteži u profesionalnoj karijeri.

„Do 60 minuta igrali smo baš dobro, možda je to bila i naša najbolja partija, uz pobedu nad Rumunijom u kvalifikacijama. U drugom poluvremenu smo igrali dosta slabije, Australijanci su nas napali visoko, pa smo pokušavali dugim loptama, a oni su u skoku bolji. Prokomentarisao bih neke situacije, ali ne baš putem medija. Ne mislim na saigrače, nego neke druge stvari“, dodao je Vidić i na pitanje šta misli o reakciji arbitra Larionde koji nije pokazao na penal odgovorio rekavši:

„Iz moje reakcije je bilo jasno šta mislim“.

Vidić je dodao i da je teško objasniti zašto je ekipa imala problema sa realizacijom šansi.

„Teško je reći. Možda mali pad koncetracije u odsudnim trenucima. To su nijanse, stotinke“, rekao je.

Upitan da li će i dalje igrati za reprezentaciju Vidić je rekao:

„Nema razloga za takvo pitanje“.

Aleksandar Luković je, kao i svi njegovi saigrači, razočaran ishodom utakmice protiv Australije, svestan da je propuštena šansa generacije.

– Šteta, bili smo u situaciji da sve zavisi od nas. Nismo iskoristil mnogo šansi na današnjoj utakmici i to nam se osvetilo, rekao je Luković.