Marko Marin: Srbija je i mene razocarala

Nisu samo Srbi razočarani plasmanom na minulom Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. I jedan Nemac, ako se tako može nazvati, očekivao je mnogo više od „orlova“. Marko Marin, Srbin iz Gradiške koji igra za „pancere“, nadao se da izabranici Radomira Antića mogu napraviti iznenađenje na Mundijalu, pogotovo posle pobede nad njegovim saigračima u 2. kolu D grupe (1:0) u kojoj je i sam bio akter. Srbija se tada vratila u igru, ali sve je prosula protiv Australije (2:1), dok je Nemačka dogurala do same završnice i osvojila treće mesto.

Iako je nemačka javnost smatrala da su postigli veliki uspeh, izabranici Joakima Leva imali su totalno drugačije mišljenje i zato nisu želeli nikakav doček na aerodromu u Frankfurtu. Šta li bi tek Srbija trebala da kaže…

– Ekipa je odlučila da ne želimo doček. Naime, dogovorili smo se pre polufinala da u slučaju plasmana u samu završnicu doček bude organizovan u Berlinu, ali kako smo eliminisani od Španije sve smo otkazali. Bilo je dosta navijača na aerodromu, međutim, mnogi su odmah produžili dalje, nas nekoliko smo se zaputili u Bremen – prepričava Marin.

Omaleni napadač ne krije da su se nadali osvajanju „Zlatnog globusa“.

– Naravno! Pogotovo posle velike pobede nad Engleskom (4:1) i Argentinom (4:0). To nas je malo podiglo i mislili smo da ćemo pobediti Španiju i plasirati se u finale. Međutim, „furija“ je moćna. Zasluženo je osvojila Mundijal. Kada sada pogledam, mogu da kažem da je i treće mesto uspeh. Jer, imali smo dosta mladu ekipu, kojoj mnogi nisu davali mnogo šanse. Pokazali smo da smo stasali za velika dela i da ćemo u bliskoj budućnosti sigurno osvojiti vredan trofej.

Marin je delimično (ne)zadovoljan na ličnom planu što se tiče Mundijala, jer smatra da uvek može bolje.

– Žao mi je što nisam imao veći minutažu. U pripremnim utakmicama odigrao sam dosta dobro i selektor Lev me je hvalio, ali zaređali su sa dobrim rezultatima bez mene u timu. U tom slučaju veoma je teško da se izboriš za svoju šansu. Ali, dobro, odigrao sam dve utakmice na SP, osetio veliko takmičenje i koliko-toliko profitirao.

Leto 2010. godine pamtiće i po tome što je morao da igra protiv Srbije.

– Zaista je bilo neobično. Jer, nekada sam navijao za Jugoslaviju, odnosno Srbiju i Crnu Goru, a sada sam morao da igram protiv Srbije. Sigurno da nije prijatno, ali šta da se radi. Odlučio sam da igram za Nemačku i tako se namestilo na žrebu. Vidim da se i dalje provlači da sam mogao da igram i za Srbiju, ali nikada nisu pokazali interesovanje za mene. S druge strane, Nemačka mi je sve pružila i moja odluka je bila logična, tako da sam odavno prestao da razmišljam na tu temu.

Milan Jovanović je otkrio da Vam je „pripretio“ da povedete računa šta radite kada ste ulazili u igru protiv Srbije.

– Jovanović nije ni znao da sam Srbin. Pričali smo malo u poluvremenu, proveravao da li sam zaista 100 odsto Srbin, pošto nije znao za taj podatak. Posle, kada sam ulazio u igri, poručio mi je da ne zapinjem, jer su bodovi potrebniji Srbiji nego Nemačkoj.

Mnogi su razočarani učinkom Srbijom. Očekivali su mnogo više.

– I ja sam razočaran. Navijao sam da zajedno prođemo dalje, pogotovo zbog mojih prijatelja Tonija (Antonio Rukavina) i Obrada (Ivan Obradović), koje sam imao priliku da upoznam preko prijatelja i sportskog direktora Minhena 1860 Mikija Stevića, odnosno zajedničkog menadžera. Srbija ima dobar sastav, spoj mladosti i iskustva, pa verujem da će proći kvalifikacije za EP i u Poljskoj i Ukrajini nadoknaditi sve propušteno u Južnoj Africi.

Svestka javnost je smatrala da će „orlovi“ napraviti iznenađenje na Mundijalu, a onda je usledilo bolno prizemljenje od Australije.

– Stvarno ne znam šta se desilo u poslednjem meču protiv Australije. Šteta, zaista, jer „kenguri“ nisu bili ništa posebno. Pre početka Svetskog prvenstva konstatovali smo da je Srbija naš naopasniji rival u grupi. Tim je sastavljen od velikih imena, koji igraju u velikim evropskim klubovima. Kažem, šteta, jer su „orlovi“ mogli daleko da doguraju. Sve im je bilo otvoreno do kraja, imali su mnogo lakši raspored od nas.

I dalje lebdi pitanje kako je moguće da su Stanković i drugovi pobedili najjačeg rivala u grupi, Nemačku, a izgubili od najslabijeg, Australije.

– To su bile drugačije utakmice. Mi smo već na početku meča ostali bez Klozea, koji je dobio crveni karton, a Srbija je odigrala sjajno. Taktika protiv Gane i Australije je bila pogrešna, jer ste se opredelili za defanzivu i čekanju da protivnik napravi kiks. U takvim situacijama teže se snalaziš, a kada promašiš zicere sledi kazna.

Neko je razočarao, neko iskočio u prvi plan, ali Marin nije želeo da daje svoj sud o pojedincima.

– Sigurno da sam od nekih igrača očekivao više, ali ne bi bilo fer da pominjem imena. Znam da su se borili, imali veliku želju da naprave nešto i dali sve od sebe, ali jednostavno se nije dalo – zaključio je Marin.

Izvor: Sportal