U potrazi za nekim novim identitetom i početkom „orlovi“ su odleteli čak do Centralne Amerike, ali duhovi prošlosti minulog neuspeha u kvalifikacijama za EP i Mundijala u Južnoj Africi prate reprezentaciju kao zlu kob. Opet je koban bio početak i kraj meča, a bez jedanaesterca i isljučenja, možda i nepravedno, gotovo da i ne možemo da prođemo. Ako je za utehu i nadu u svetliju budućnost srpskog fudbala možemo konstatovati da je ubrizgana sveža krv, kao i da smo između stativa, gde je najviše škripalo pored napada, povratili sigurnost uprkos tome što je Stojković dva puta morao da vadi loptu iz mreže: Meksiko – Srbija 2:0 (1:0).

Nisu se domaći navijači ni pošteno smestili na mesta, a već su počeli da se raduju. U 3. minutu sa leve strane centrirao je Salsido, Ernandez Čičarito nije ni dotakao loptu, ali dovoljno je markirao da ona ni kriva ni dužna na kraju završi u mreži Stojkovića. Domaćin je tako srećno došao do vođstva u trenutku kada su Žigić i drugovi pokušavali da se aklimatizuju na teren i atmosferu. Ni posle tog gola Meksikanci nisu odustajali od napada, delovali su na svakom delu terena, pa se činilo kao da „orlovi“ stoje u mestu i nemoćno gledaju kako se igra moderan, brz fudbal. Oslobodili smo se pritiska tek u 25. minutu, kada je Kačar pokušao da asistira Žigiću ili Krasiću, ali je ipak osujećen. Do kraja prvog poluvremana na mukama se našla ponovo srpska odbrana. Stojković, koji se zbog svega što se dešavalo tokom prethodne godine sigurno nalazio pod velikim pritiskom, dva puta je krajnjim naporom sačuvao mrežu, posle udarca Barere u 37. i Gardada u 43. minutu. Tada je naša igra podsećala na ono što smo nedavno imali prilike da gledamo: Bez prave ideje, rešenja kako da se ugrozi protivnički gol, napad totalno odsečen, svaka lopta ide u nazad…

 

Drugo poluvreme definitivno bi trebalo da predstavlja recept kako bi trebalo da igramo naredne godine, prilikom uigravanja za kvalifikacije za SP 2014. u Brazilu. Sveža krv, pre svega Kačar i Ninkov, pokazali su da se na njih može ozbiljno računati. S obzirom da nam je nedostajao završni pas, Ninković je u 54. minutu, što je bio tek prvi udarac na protivnički gol, pokušao sa distance, ali golman Talavera bio je na visini zadatka. Novo uzbuđenje usledilo je u 77. minutu, kada je pokušao Mrđa dva puta, potom Ljajić, ali lopta jednostavno nije htela u gol, a tom prilikom napadač Siona se povredio i ustupio mesto Kaluđeroviću. U finišu meča, kada se činilo da će minimalan poraz biti apsolutno prihvatljiv zbog dugog puta i kratkog vremena za privikavanje na vremensku zonu, Ernandez je iskusno naterao Kolarova, jednog do boljih u našim redovima, da napravi penal, možda prestrogo, i zaradi isključenje. Siguran egzekutor sa 11 metara bio je upravo Ćićarito za konačnih 2:0.

Naredni meč Srbija igra u noći između ponedeljka i utorka (02.30) protiv Hondurasa.

Meksiko – Srbija 2:0

Strelac: Salsido u 3, Ernandez 88. iz jedanaesterca za Meksiko
Stadion: La Korehidora
Gledalaca: 35.000
Žuti kartoni: Huarez (Meksiko), Ninković, Ivanović, Kolarov (Srbija)
Sudija: Valter Lopez
Crveni karton: Kolarov 86. minut (Srbija)

MEKSIKO (4-2-3-1): Talavera, Salsido, Rodrigez, Moreno, Huarez, Zavala, Kastro, Gardado, Dos Santos, Barera, Ernandez. Igrali su još: Magaljon, Renterija, Molina, Karmona, Matias 52, Peralta 88.
SRBIJA (4-4-2): Stojković, Ninkov, Ivanović, Rajković, Kolarov, Kačar, Kuzmanović, Ninković, Krasić, Jovanović, Žigić. Igrali su još: Janković, Ljajić, Mrđa, Kaluđerović, Petrović, Tomović.

 

Aleksa Ivanović