Poslednji selektor fudbalske reprezentacije SFRJ, Ivica Osim, otkrio je da mu se često pred san vraćaju slike sa Mundijala u Italiji i žal za propuštenom prilikom da utiče na sudbinu zemlje.

Ivica Osim, selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije

Bivši trener Željezničara, Partizana, Panatenaikosa, Šturma, Džef Junajteda i selektor Jugoslavije i Japana oktrio je u eksluzivnom intervjuu za Sports Ilustrated da još uvek žali zbog poraza od Argentine u četvrtfinalu i neiskorišćenoj šansi da sa generacijom Stojkovića, Savićevića i Prosinečkog uđe u istoriju.

„Možda sam optimističan,ali često razmišljam o tome kako bi se stvari u Jugoslaviji drugačije odvijale da smo igrali u polufinalu ili finalu. Iako ne mogu da tvrdim da bismo sigurno promenili istoriju, često uhvatim sebe da razmišljam o tome“, priznao je po mnogima najbolji jugoslovenski selektor u istoriji.

Prijavite se kao saradnik sajta BeliOrlovi.rs

„Tim iz 90′ je bio mnogo, mnogo kvalitetniji od zemlje koju je predstavljao. Ne bi bilo korektno da pričamo o toj generaciji a da ne spomenemo šta je usledilo nakon tog takmičenja. Mnogo ljudi je ubijeno, čitava zemlja je bila urušena. Postoje stvari koje su bitnije od fudbala. Ipak, jedno je sigurno: da su igrači vodili državu umesto političara siguran sam da se ne bi sve završilo kako se završilo“, počeo je legendarni „Švabo“ svoju priču o generaciji koja je svoje poslednje veliko takmičenje, Evropsko prvenstvo 1992., završila na švedskom aerodromu, sa kojeg je po samom pristizanju vraćena za Beograd.

Osvrćući se na Mundijal u Italiji, Osim je istakao da je utakmica sa Španijom bila najbolja koju je reprezentacija igrala za vreme njegovog mandata.

„Taj meč je bio poseban zato što je Španija oduvek bila fudbalska sila a tog dana smo pokazali da imamo isti broj kvalitetnih igrača kao i oni. To je bila jedna od onih utakmica u kojoj svaki fudbaler ima priliku da se istakne i bude zapažen. Igrom slučaja je tog dana iskočio Piksi, mada bi on postao veliki igrač i bez te utakmice“, rekao je šezdesetdevetogodišnji trener koji se sa klupe „samuraja“ povukao zbog šloga doživljenog na utakmici japanske Premijer lige.

Rođeni Sarajlija čuvenu četvrtfinalnu utakmicu protiv Argentine predvođene čuvenim Maradonom i ispadanje nakon izvođenja jedanaesteraca ističe kao „najveći meč odigran u pogrešno vreme“, navodeći slučaj Srećka Kataneca kao primer problema sa kojima se susretao u pripremi tog meča.

„Ekipa nije mogao da se koncentriše. Srećko Katanec, koji je bio veoma bitan igrač,došao je kod mene par sati pred meč i molio me da ga ne stavljam u tim zato što je dobijao pretnje iz Ljubljane i strahovao za svoju porodicu ako bude nastupio za Jugoslaviju. Nezgodna je bila situacija. Ne možete nikoga naterati da igra meč i da se ne brine o zdravlju svoje familije“, poručio je proslavljeni trener.

Uprkos tome što su protiv Španije dres Jugoslavije nosili petorica Bosanaca, dvojica Srba, Hrvat, Crnogorac , Slovenac i Makedonac, Osim je objasnio da nije trpeo velike političke pritiske u sastavljanju nacionalnog tima, iako je „morao da bude oprezan“.

„Nije bilo ‘političkog ključa’ ali sam morao da vodim računa o imenu, religiji, klubu, pokrajini odakle dolazi i takvim stvarima. Ništa nije smelo da se prepusti slučaju.“, objasnio je iskusni stručnjak, upoređujući tadašnju situaciju sa britanskom.

„Dajte nekom Englezu da sastavi nacionalni tim Britanije i Irske. Ukoliko bi odabrao dvojicu iz Škotske, tri iz Engleske, a, recimo, nikog iz Irske nastali bi neredi na ulicama. Svaki fudbalski klub vodi svoju politiku, a kamoli reprezentacija“,dodao je on.

Osim je nakon rata svoju karijeru nastavio u Austriji, gde je osam godina vodio Šturm pre preseljenja na Daleki istok a njegov tim iz 1990. je svoje mesto u istoriji našao, umesto među svetskim prvacima, na listi najboljih timova koji nikad nisu osvojili Svetsko prvenstvo.