Iako je vaš izveštač iz Južne Afrike hrabro na internoj novinarskoj kladionici pre meča Srbija – Gana odigrao 4:1 u korist „orlova“, to je bio više vapaj za dobrim rezultatom nego realna slika onoga što smo u prethodnih dvadesetak dana videli od naše reprezentacije.

Svaki put kada smo kalkulantski ulazili u susrete (Novi Zeland, Poljska) mečeve smo gubili ili igrali nerešeno. Kada smo išli na pobedu (Alžir, pa i Kamerun u Beogradu) rezultat nije izostajao. Tako je trebalo da bude i protiv Gane. Naši igrači su upravo na moje pitanje odgovorili da je Gana sigurno jača reprezentacija od Kameruna, ali mi smo tim Kameruncima dali četiri gola. Istina, bila je to samo pripremna utakmica, primili smo uz to i tri „komada“, pa i pored toga verujem da bi svako danas prihvatio taj rezultat kao ishod utakmice sa Ganom. Pa čak i 4:4. Pa ako treba i 4:5, ali 0:1 posle crvenog kartona i penala zbog igranja rukom – nikako!

Igrače ne treba kriviti. Nisu oni zaboravili da igraju fudbal od kada su skinuli dres Mančestera, Intera, Valensije, Čelsija i obukli majicu Srbije. Tamo u klubovima im je, međutim, pobeda imperativ. Mančester Junajted u svaki meč, pa bilo to protiv Vigana ili protiv Barselone, ulazi sa željom i verom u pobedu. Tako kaže ser Aleks Ferguson u svlačionici pre utakmice, tako misle i igrači, tako očekuju i navijači. Isto je i kod drugih – Murinjo je Interu ulio veru da i protiv Barselone može do pobede, da i u finalu sa Bajernom ide na pobedu, da je to nešto realno, nešto što je logično kao i činjenica da će sutra biti novi dan.

Kada se sa druge strane u utakmice ulazi kalkulantski, kada se ne ide svom silinom ka golu protivnika, kada se fudbal ne igra za gol više, onda svaka pa i najsitnija greška biva kažnjavana. Onda se greške i prave, onda se malobrojne šanse ne koriste, onda se teren napušta pognutih glava.

Selektor Radomir Antić redovno je u poslednje vreme isticao kako imamo tim sastavljen od igrača koji su šampioni, koji su navikli na pritisak, navikli na igre na pobedu. To je trebalo i iskoristiti, trebalo je igrati na pobedu, igrati za nadigravanje, za sebe, za publiku i za Srbiju. Otvoriti se, raširiti krila i uterati strah u koste protivniku od prvog minuta susreta. Toga u nedelju na utakmici sa Ganom na terenu nije bilo, a za to su igrači najmanje krivi jer oni taktiku ne kroje.