Mogu li Srbija, Hrvatska i BiH da organizuju EP u fudbalu? Raspoloženje u regionu postoji, bar u fudbalskim savezima i nadležnim ministarstvima. „Dojče vele“ u svom istraživanju ističe kako zvaničnici fudbalskih saveza zemalja ex-Jugoslavije veruju da bi, uprkos brojnim izazovima, Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina mogle zajedničkim snagama da organizuju Evropsko prvenstvo.

Srbija, Bosna i Hrvatska domacini Evropskog prvenstva 2020

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić podseća da na ovim prostorima živi i radi veliki broj članica UEFA.

„Zato bi bila kvalitetna i izuzetno dobra odluka UEFA da se opredeli za takvo takmičenje. Što se tiče FSS, mi takvu ideju podržavamo“, kaže Karadžić.

Njegov kolega iz FS BiH Sulejman Čolaković oduševljen je idejom da tri države zajednički organizuju veliko takmičenje.

„Ako FIFA i UEFA budu prepoznali našu sportsku i političku zbilju i ružnu blisku prošlost, mislim da bi mi bili najozbiljniji kandidati za domaćina prvenstva. Ima to još jednu poruku, sport veže i zbližava ljude“, poručio je Čolaković.

Generalni sekretar Nogometnog saveza Hrvatske Zorislav Srebrić ne odbacuje tu ideju, ali ističe da bi trebalo sprovesti odgovarajuće procedure u svakoj od država.

„Kako su to velike organizacije, naravno da nijedan savez ne može sam da to organizuje, nego mora da ima logističku podršku svoje vlade“, istakao je Srebrić.

U Ministarstvu sporta Srbije svesni su, i na primeru Južne Afrike, kako sport može pozitivno da transformiše društvo.

Ministarka Snežana Samardžić-Marković smatra da je ideja odlična i da bi zajednička organizacija EURO 2020 bio veliki izazov, pre svega finansijske prirode.

„Mislim da više nema političkih izazova i da bi to bio integracioni, kohezioni faktor. Jedva čekam da vidim kakvo će biti iskustvo Ukrajine i Poljske 2012, a onda ćemo moći jednu takvu vrstu analize da primenimo i kod nas“, rekla je Samardžić-Marković.

Srbija i BiH još nisu zakonski uredile oblast sporta, a BiH čak nema ministarstvo za sport na nivou države.

Suad Džafić iz Sektora za sport pri Ministarstvu civilnih poslova i komunikacija takođe pozdravlja ideju.

„Mislim da bi to bila jako interesantna kandidatura, naravno, ako se slože Srbija i Hrvatska. Bez toga, ništa“.

Jasno je da bi za ovakav sportski festival bilo neophodno zasukati rukave i „odrešiti kesu“.

Hrvatska bi, najverovatnije, mogla da ponudi stadione u Zagrebu, Splitu, Rijeci i Osijeku, ali bi u renoviranja trebalo uložiti velika finansijska sredstva.

„To sigurno nisu simbolični iznosi, ali je ulog kod svakog organizatora bio isplativ i domaćini su, ne samo izgradili i obnovili sportsku infrastrukturu, nego i zaradili“, dodaje Zorislav Srebrić.

Srbija bi, sasvim sigurno, za EP mogla ponuditi Marakanu i stadion Partizana. BiH je, kada se radi o sportskoj infrastrukturi, u najtežoj poziciji, ali je Sulejman Čolaković optimista.

„To je možda i šansa da glavni grad BiH dobije novo Koševo. Uz Bilino polje u Zenici, to su dva terena na kojima bi moglo da se igra. Ne bi trebalo zanemariti ni Široki Brijeg i Banjaluku. Sport je čudo, ako ga ljudi upražnjavaju na pravi način“, naglasio je Čolaković.

Povezane vesti