Srpski “orlovi” još nisu počeli kvalifikacije za Mondijal, a selektor Siniša Mihajlović već se odrekao dvojice reprezentativaca – Ljajića zbog odbijanja da peva himnu, a Rajkovića zbog incidenta na treningu Hamburgera.

Siniša, bez milosti

Čvrsta ruka, obeležje karaktera nekadašnjeg Zvezdinog bombardera i neukrotivog ratnika, uzela je danak već na početku. Dva mlada igrača imaće vremena da ohlade glave i razmisle o postupcima koji su ih koštali reprezentativnog statusa u predvečerje misije Brazil 2014.

– Ako igrač nije dobar klubu, ne može da bude poželjan ni u reprezentaciji. Profesionalac mora da misli o ponašanju na terenu i izvan njega, o odjeku svojih poteza u javnosti. Rajković se ogrešio o klub i sam sebe eliminisao iz državnog tima. Ljajićev slučaj je drukčiji, ali Miha je samo primenio ono što je najavio – opravdava gest kolege Ilija Petković, u dva navrata selektor.

Ignorisanje gafova reprezentativaca u sredinama gde zarađuju hleb, po Petkoviću, značilo bi odobravanje.

– Na šta bi ličilo da klub u Engleskoj kazni našeg igrača sa šest utakmica neigranja, a selektor ga pozove kao da se ništa nije dogodilo? To nije samo popustljivost koja vodi u anarhiju, nego i stvaranje antagonizma prema njegovom klubu. Drugi put njegove gazde mogu da kažu – e, sad ga nećemo pustiti.

Petković je retko imao takve probleme.

– Disciplina je 50 odsto uspeha, to potpisujem. U kvalifikacijama je bila perfektna i zato smo bez poraza otišli na Mondijal 2006. U Nemačkoj je popustila i to smo skupo platili. Da sam mogao, neke igrače bih kaznio doživotnim neigranjem u državnom timu – zaključuje Petković.

Njegov prethodnik Slobodan Santrač imao je ekipu prepunu zvezda – Stojkovića, Savićevića, Mijatovića, Miloševića, ali nije morao da poseže za kaznama.

– Red se znao i među takvim asovima. Naš odnos nije bio ličan, nego u interesu ekipe. Važilo je pravilo: igrač koji u klubu zaradi isključenje, ne može da igra za reprezentaciju. Tada smo se zvali Jugoslavija, danas smo Srbija, ali to ništa ne menja u principima – kaže Santrač, koji je u Francuskoj 1998. sa “plavima” došao do 10. mesta.

Izbacivanje Ljajića zbog himne, po njemu, nije sporno

– Selektor je primenio pravila koja je postavio u ekipi i na čije poštovanje su se igrači obavezali. Tu prestaje svaka diskusija, jer ako onaj ko je na čelu nije dosledan, sve pada u vodu.

“Elastičnost”, kojoj pribegavaju pojedini treneri, može da se vrati kao bumerang.

– Nije re.č o tome da se po svaku cenu ide na čvrstu ruku, ali disciplina se podrazumeva. Državni tim nije ničija prćija, nego mesto za odabrane. Rajković je pogrešio na svom radnom mestu i za to sledi kazna. Ako je neophodan, zašto ne igra za Hamburger? Nije to izum ni Mihajlovića ni njegovih prethodnika, tako je u svakoj ozbiljnoj reprezentaciji – zaključuje Santrač

(Miloš Mirković, Beli Orlovi)