Kapiten „orlova“ Dejan Stanković posle najuspešnije klupske sezone sa Interom priča o predstojećem učešću na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.

Trofej namenjen pobedniku Lige šampiona najzad je u njegovim rukama. Dodat je novi biser u karijeri Dejana Stankovića. Kapiten „orlova“ za zvanični sajt Fudbalskog saveza Srbije pričao je isključivo o predstojećem Mundijalu u Južnoj Africi.

Dejan Stankovic - Srpska Zastava

Dejan Stankovic - Srpska Zastava

– Sad je lako pričati. Ako se prisetimo, kad je izvučena grupa, bilo je bar 80 odsto skeptika koji su nam poručili da nemamo šta da tražimo i da ćemo biti standardno treći. A onda smo dobro „otvorili“ priču. Dolaskom selektora Antića, ne bih da kažem da je usledila baš revolucija, ali Antić je doneo puno novog. Pozvao je neke nove, mlade, hrabre igrače koji se nisu plašili važnosti kvalifikacija, protivnika. I tako smo išli napred, korak po korak, iz dana u dan – stoji u uvodnoj analizi najiskusnijeg reprezentativca Srbije.

Dejan Stanković u dahu nastavlja:

– Sve se poklopilo. Dobri ljudi na jednom mestu stvorili su dobru grupu, koja je sa selektorom napravila familijarni odnos. Respekt smo pružili svima, a nikog se nismo plašili. Uvek smo igrali neku ofanzivnu formaciju, bez straha, nadigravali smo se… Tvrdim da je naš plasman više odraz kvaliteta nego sreće. Svi momci bili su fenomenalni, u svakom smislu…

Posle kvalifikacija, usledio je žreb u Kejptaunu…

– Prva reakcija na žreb bila mi je: „Uh, pa i nije tako loše“! Brzo sam spoznao i zbog čega tako mislim. Zato što nije eksplodiralo kao pre četiri godine kad je iz Lajpciga stigla „bomba“: Holandija, Argentina, Obala Slonovače!!! Tad je već bilo mnogo, mnogo teško. A kad uzmeš da analiziraš i grupu koja nas čeka u Africi, vidiš da neće biti lako.

Gana je jedna od najboljih selekcija Crnog kontinenta.

– Dva puta u završnici Kupa afričkih nacija, polufinale, pa ove godine finale. Samo uzmeš vezni red da im analiziraš i zaboleće te glava.

Australija nije ni malo naivan rival?

– Prima od nula do jednog gola po utakmici, šta dalje da pričam na temu Australije.

Dejan Stankovic slavi sa srpskom zastavom

Nemačka je favorit u grupi.

– Nemačka? Pa da ne gubimo vreme i pričamo da li i koliko vrede Nemci u fudbalu. Ma, biće mnogo teško. Mnogo zavisi od prve utakmice. Gana je za nas rival kao da igramo finale. Sa ta tri boda, lakše bi se disalo…

Poslednji mundijalski okršaj sa Nemcima imali smo 1998. u Francuskoj?

– Sećam se 70 minuta naše mnogo dobre igre. Primili smo gol iz prekida, kornera, drugi posle onog slobodnjaka, kad je Miha skrenuo loptu u gol… I na kraju remi – 2:2. A bili smo blizu možda i da ih pomalo ponizimo. Vodili smo 2:0, tu je svašta moguće. Ali, onda opet ona čuvena engleska mudrost: „Fudbal je igra u kojoj 11 igrača igra protiv 11 igrača, a uvek pobeđuju Nemci“. Iskreno, manje-više takvu utakmicu očekujem i u Port Elizabetu. Ne kažem da bih već sad potpisao da želim da bude tako, ali, ako me pitate za očekivanja, to je jedan od verovatnijih scenarija.

Nemačka je asocijacija na još nešto iz karijere reprezentativnog broja 2 u Srbiji. Igrača koji odnedavno, od marta ove godine, usamljen grabi ka „rušenju“ Sava Miloševića koji u fudbalskoj penziji čeka Dekija (86 utakmica) na koti 102. U Nemačkoj je pre četiri godine odigrao drugo svetsko prvenstvo u karijeri.

– Ubeđen sam, u Africi ne može da nam se ponovi ni „n“ od Nemačke, bar van terena. Na terenu, to se nikad ne zna. Ne mogu i ne smem da garantujem kako nikad više nećemo izgubiti utakmicu. Bože moj, to je fudbal. Uzgred, ni ono, prvi set 6:0, to nema šanse da se ponovi – rekao je Deki uz osmeh, aludirajući na brodolom u Gelzenkirhenu protiv Argentine. – Ima sada u reprezentaciji još igrača koji su bili na prethodnom Svetskom. Treba da radimo sve drugačije. Mada, s druge strane, to što nam se dogodilo u Nemačkoj, 2006, kad bih morao nekom da objasnim u najkraćem, rekao bih: „Milijardu stvari koje su se dogodile iza“. I mi smo to zatvorili, stavili jagodu na tortu i završilo se sve. Baš kao što ni države po našem povratku nije bilo. SCG više nije postojala.

Uoči meča protiv Francuske, prošle jeseni u beogradu, imali ste generalnu probu za fudbalsku histeriju nacije?

– Baš tako. Mislim da je tada malo i prepumpana atmosfera. U pravu ste, to je negde nivo opterećenja, pritisak kakav ćemo imati i sada. Moramo da igramo, od toga ne može da se pobegne. Znamo da idemo u Južnu Afriku na šok sistem. Ako pogrešiš, kupi kartu i kući. Bitno je da svi imamo istu želju, da ne idemo da učestvujemo. Da ne bude ono: „E, sad smo se plasirali, dobro je, dalje ne možemo“. Ne. Idemo da napravimo rezultat. Ne mogu i neću da obećavam čuda. Ne bežimo od očekivanja. Podsećam samo da pre godinu i po dana, po mišljenju mnogih, nije trebalo ni da idemo. Sada, moguće isti ljudi, misle da je normalno da odemo u osminu finala kad smo već bili prvi u grupi. I to je razumljivo, potpuno. Nije ovo prvi, već stoti put da narod očekuje, nada se i treba da se nada. Mi Srbi uvek očekujemo više i u celoj priči uspemo sebe i da razočaramo. Moja poruka jeste da nacija treba da se nada, ali i da malo razmisli, ponekad spusti loptu. I neka uživa u reprezentaciji Srbije, koja prvi put igra Svetsko prvenstvo!

Izvor: RTS