Ovaj momak je dokaz da uspeh ne mora da utiče na ponašanje ljudi.
Njegov talenat se primetio još u mlađim kategorijama Crvene Zvezde, a zatim i u prvom timu ovog kluba.
Upravo ga je talenat i osećaj za fudbal rano odveo u Evropu, pa fudbalski sladokusci u Srbiji nisu mogli uživo da prate i uživaju u njegovoj igri.
U Evropi je odmah zaigrao u jednoj od četiri najjače lige – italijanskoj Serii A, u Laciju. Iz nebesko plavih je otišao u Inter, gde je opet igrao i sarađivao sa Sinišom Mihajlovićem.
Sa milanskim nero-azurima, je osvojio sve što se moglo osvojiti – vicešampioni državne lige i kupa, Ligu šampiona i titulu svetskog klupskog prvaka. Gde god je igrao uvek je bio pobednik, šampion, a da se nikada nije želeo isticati od drugih igrača u timu.
Za selektore Jugoslavije, SCG i sada Srbije je uvek na raspolaganju, čak i onda kada je povređen, odazivao se da da podršku saigračima. Pravi kapiten, uvek bratski nastrojen prema mlađim igračima. Korisnim savetima i pokojom kritikom usmeravao ih je na prave puteve fudbala. Sudbina je htela da se upravo ON razlikuje od svih svetskih fudbalera – usled istorijskih događaja, jedini je fudbaler koji je sa 3 reprezentacije nastupao na SP. Ove godine je konačno na SP zaigrao u dresu Srbije, i uprkos slabijem rezultatu, tim je dobio svoju snagu na čelu sa njim.
Nabrajajući ove uspehe, zaboravljam da navedem njegov najveći uspeh. Uspeh koji traje i na terenu i van njega, uspeh koji ne prestaje i onda kada se izgube svi fudbalski trofeji. Njegov najveći uspeh je to što je, uprkos titulama i pobedama, ostao čovek i to veliki.
Uvek van praznih priča, odazivao se na humanitarne akcije za pomoć svojoj otadžbini. Iako nikada nije krio navijačku pripadnost i ljubav prema Crvenoj Zvezdi, svi ga vole i poštuju. Prave prijatelje nije zaboravio, a drugima oprašta greške, onako šmekerski kako samo on to zna, i u tome se ogleda njegova veličina.
2010. godinu je krunisao priznanjem za najboljeg fudbalera Srbije i to je bio jedan od načina da mu se Srbija oduži, mada on to nikada nije tražio.
Svoje srce beskompromisno daje na terenu i ono je kucalo i uvek će kucati samo za Srbiju! Koliko srca Srbije kuca za Dejana Stankovića, velikog sportistu i čoveka?!
Mirjana Petković
Dodaj komentar