Izvor: Sportal
Srbija je još jedno Svetsko prvenstvo završila neslavno. Iako je u Južnoj Africi nastupila pod novim imenom i zastavom, ponovile su se neke stare boljke koje su i ranije koštale prerane eliminacije sa svetske smotre fudbala. Srpski mentalitet je i ovde odigrao ključnu ulogu. Od očaja do sjaja u dva navrata, posle poraza od Gane i istorijske pobede nad Nemačkom, delio je „orlove“ samo jedan gol.

Njega nije bilo zbog taktike selektora Radomira Antića da u ključnom meču protiv Australije igra sa samo jednim napadačem, dalje zbog promašaja Miloša Krasića, Nikole Žigića, Branislava Ivanovića, Zdravka Kuzanovića u prvom poluvremenu i, na kraju, zbog odluke sudije Horhea Larionda iz Urugvaja da ne svira čist penal Kejhila (igrao rukom) u finišu meča. Ali, ako ne možeš da pobediš „kengure“, ne zaslužuješ ni da ideš u osminu finala.

Protiv Gane igralo se bojažljivo. Ni u jednom trenutku se na terenu nije video onaj tim koji je harao kvalifikacijama i plasirao se na SP u velikom stilu ispred jedne Francuske i Rumunije. Podbacili su Miloš Krasić, Nenad Milijaš, Marko Pantelić, Branislav Ivanović, Aleksandar Kolarov, dok je Aleksandar Luković bez potrebe, kao početnik, dobio drugi žuti karton na sredini terena, a Zdravko Kuzmanović skrivio neobjašnjivi jedanaesterac (igrao rukom), koji je Gijan pretvorio u pobedu i tri boda za „crne zvezde“. Srbija je tada bila već otpisana, pogotovo što je sledio meč sa Nemačkom, koja je deklasirala Australiju (4:0).

„Orlovi“ su nekako protiv „pancera“ zbili redove, pravi potez Antića bio je da od prvog minuta u vatru ubaci Miloša Ninkovića, a kao „kec na 11“ je došao drugi žuti, odnosno crveni karton Miroslava Klosea. I, umesto tada da se dotuče rival protiv kojeg se nije slavilo 37 godina, nesvesno su se povukli i onda je došao još jedan neobjašnjiv potez rukom Nemanje Vidića i novi penal protiv Srbije. Golman Vladimir Stojković, koji je trpeo pritiske da ne zaslužuje da brani pošto je kuburio sa klubovima u kojima nije bio standardan, pročitao je gde će šutirati Lukas Podolski i, na kraju kada se Srbija odbranila, postao junak nacije. S pravom. Blistali su i strelac Milan Jovanović i asistent Nikola Žigić.

Onda je stigao ključni meč protiv Australije, najslabijeg rivala u grupi, ali u glavama se već kalkulisalo ko će biti rival u osmini finala i sanjarilo se kako se sve otvorilo do same završnice. Tada je selektor Antić povukao pogrešan potez i izgubio. Kada pobeda nije smela da dođe u pitanje, Antić je odustao od napadačke formacije na koju se oslanjao poslednje dve godine i krenuo u osvajanje sva tri boda protiv „kengura“ samo sa jednim napadačem. Nedovoljno. Žigić nije mogao sam, Krasić promašuje čitav gol, Jovanović udvojen, koncentracija je padala u odsudnom trenutku… U nastavku igre Antić je propustio da ubaci još jednog napadača, Pantelića ili Lazovića, i pritisne još jače Australiju, ali je opet doneo pogrešnu odluku.

Napadača je menjao napadačem, a vezistu vezistom. Posle je bilo kasno. Stojković je dva puta morao da vadi loptu iz svoje mreže. Gol Pantelića samo je dao lažnu nadu, istorijska šansa da Srbija napravi iskorak otišla je u nepovrat. „Kenguri“ su stavili „orlove“ u torbu i poveli ih kući, a Gana je sa dva penala otišla u osminu finala. Zasluženo ili ne – sada je to manje bitno. Jer, ako ne možeš da pobediš „kengure“, ne zaslužuješ ni da ideš u osminu finala.

Stojković je pokazao da je trenutno naš najbolji golman i da je bez razloga trpeo kritike navijača. Vidić je bio na nivou, mada se i dalje postavlja pitanje kako jedan tako iskusan igrač može da igra rukom u svom šesnaestercu i da dozvoli deset centimetra nižem Kejhilu da ga nadskoči i postigne gol. Luković je bio sasvim solidan na mestu štopera, mada je pokazao neke navike koje su svojstvene njegovo prirodnoj poziciji levog beka. Kolarov je malo pokazao, nedostajali su njegovi prodori, ali zbog Jovanovića koji nije igrao odbranu, skoncentrisao se na defanzivu. Ivanović je bio daleko od partija iz Čelsija iz objektivnih razloga, pošto je igrao pod injekcijama zbog povrede kolena. Krasić je pravo razočaranje.

Od njega se najviše očekivalo, a podbacio je. Kapiten Stanković pružio je i više od svojih mogućnosti. Kuzmanović je nedefinisan. Ninković je otkrovenje i Srbija je konačno dobila igrača na poziciji koja je godinama bila deficitarna. Jovanović je ušao u istoriju golom protiv Nemačke, ali utisak je da je mogao više. Žigić je igrao po sistemu toplo-hladno. Nije bio skoncentrisan, a mogao je da se proslavi. Pantelić? Kasno Marko na Mundijal stiže. Njegovi golovi su sada bili potrebniji nego ikad!

Bez ulaženja u to da li je bilo varnica između Vidića i Pantelića u Kovilovu, ili su imena pogrešna, svađe među igračima pred meč sa Ganom i cigarete i pivo posle večere, Antić i njegovi izabranici bogatiji su za još jedno iskustvo. Valja izvući pouke i spremiti se za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Poljskoj i Ukrajini.

Povezane vesti