Fudbalski svet je pun preokreta, ali retko koji je bio toliko dramatičan i značajan kao onaj kada je Lionel Mesi, naširoko smatran jednim od najvećih svih vremena, odlučio da se predomisli i nastavi svoju reprezentativnu karijeru. Decenija dominacije sa Argentinom, tokom koje je osvojio sve što se moglo osvojiti, prosto je mogla i da se ne dogodi.
Bila je nedelja, 26. jun 2016. godine. Na stadionu Metlajf u Nju Džersiju, Mesi je slomio srca svih Argentinaca izjavivši da napušta reprezentaciju. Ova šokantna vest stigla je samo dva dana nakon njegovog 29. rođendana i svega nekoliko sati nakon što je promašio penal u finalu Kopa Amerika, u porazu Argentine od Čilea.
Bio je umoran od poraza, iscrpljen pritiskom i rekao je da nikada više neće nositi dres Argentine. Niz neuspeha u finalima bio je prevelik: poraz u finalu Svetskog prvenstva 2014., te porazi u finalima Kopa Amerika 2007, 2015. i 2016. godine. Činilo se da je to bio kraj jedne ere.
Ali, srećom, pre svega za Argentince, ali i za fudbal u celini, strasti su se smirile. Rane su tražile drugi lek, a Mesi se predomislio. Od tog trenutka, ostvario je sve reprezentativne snove. Od kada je promenio odluku, odigrao je neverovatnih 94 meča, postigao 70 golova i osvojio četiri velika trofeja, uključujući i toliko željeni trofej Svetskog prvenstva.
Ko bi rekao da ćemo se ikada smejati izjavi Dijega Maradone, koji je tih dana, pre deset godina, surovo kritikovao Mesija: „On je izuzetna osoba, ali nema karakter. On nema karakter potreban da bude vođa", besneo je tada Maradona. Verovatno su i njega boleli porazi i trebalo mu je da bes iskali na nekome.
Teško je zamisliti Argentinu bez Mesija. Njegova odluka da ostane i bori se donela je neizmernu radost milionima navijača i zauvek promenila istoriju fudbala. Iako je Leo odlučio da 'više nema šta da da' reprezentaciji, njegov uticaj i nasleđe su neizbrisivi. Vreme će pokazati da li dolaze novi heroji koji će, poput Dijega ili Lea, menjati fudbal.
Komentari