Po tmurnom i kišnom vremenu, naši Orlovi su pokisli u svakom mogućem smislu, a najviše od sramote zbog nemoći pred, ne preterano velikom, silom koju predvodi Jirgen Klop. Nemci su, iako nisu u samom vrhu najvećih reprezentacija, učinili da Srbija u poređenju sa njima izgleda kao da je, recimo, Letonija ili Andora. Baš kao i u Minhenu, sve je bilo pogrešno: od izbora sistema, formacije, pa i samih igrača.
Posed lopte od 20:80 u korist Nemačke najbolje govori o dominaciji protivnika. Uz sva dešavanja na terenu i sablasno užasan ambijent na stadionu 'Rajko Mitić', krajnjih 1:3 zvuči čak i 'sjajno'.
Analiza učinka naših reprezentativaca
Golman i odbrana
Vanja Milinković-Savić – Šta može golman ostavljen sam na vetrometini? Možda je mogao bolje da odbije loptu kod gola Virca, ali po onako klizavom terenu nije mu za zameriti. Bio je poput glinenog goluba na strelištu.
Kosta Nedeljković – Nije se video na terenu, što je u ovakvom meču čak i pozitivno, jer nijedan od golova ili šansi nije bilo preko njega. Ali, ostaje činjenica da, zbog svih okolnosti, ne igra i ne donosi nivo potreban reprezentaciji.
Stefan Gudelj – Euforija posle meča sa Holandijom splasla je već nakon sledećeg. Zvezdin štoper je često 'plivao', bio u raskoraku između nemačkih brzanaca i kasnio na mnoge lopte. Kako ga je poput čunja obišao Gruda kod trećeg gola, tek je priča za sebe. Retko pozitivna stvar desila se u napadu, jer je posle njegovog šuta glavom Babić postigao jedini pogodak za Orlove.
Nikola Milenković – Njegovim povratkom se očekivalo da će odbrana Srbije dobiti na stabilnosti, a već posle dva minuta se videlo da to neće biti slučaj. Zakasnio je da skoči pored Kaija Haverca i to je doprinelo ranom raspadu koncepcije igre. Jasno je da nije u dobroj formi došao iz kluba, a protiv ovakvog rivala to je bilo još očiglednije.
Srđan Babić – Nesrećno je smestio jedan gol u sopstvenu, a onda srećno u protivničku mrežu. Između ta dva krucijalna momenta je mnogo, baš mnogo, kasnio za nemačkim kreativcima. I zato mu je postignut pogodak samo za koju decimalu podigao ocenu. Sve ostalo ćemo želeti brzo da zaboravimo, pa i to kako ga je Gruda ostavio u prašini za konačnih 1:3.
Petar Sukačev – Dočekao je priliku da prvi put krene od starta u nacionalnom timu, ali to neće pamtiti po najboljem. Verovatno je ideja bila da se iskoriste njegove ofanzivnije karakteristike, ali u ovako podređenom položaju Srbije bio je potpuno inferioran. U defanzivi mu je duvala 'promaja', pa se i sam iz prve ruke uverio kakva je razlika u kvalitetu između krilnih napadača u Superligi i jedne elitne evropske selekcije.
Vezni red i napad
Stefan Džodić (do 45. minuta) – Mlako, slabo, tanko. Priča se o interesovanju Atletiko Madrida, ali ovako kako je fudbaler Almerije odigrao protiv Nemačke, sve je što Čolo Simeone ne samo da ne voli, nego prezire. Kod prvog gola je on propustio da pokrije drugu stativu, a kod drugog se okliznuo, pa šetkajući gledao kako Virc pogađa za 0:2.
Sergej Milinković-Savić – Da je imao ko da uđe umesto njega, verovatno bi i sam tražio izmenu. Eto toliko je nekadašnji vezista Lacija, za koga se nekada dizala cena i do devet cifara, bio nemoćan. Ima i do toga da njegova pozicija nije zadnji, već isključivo prednji vezni igrač. Zbog toga je i patio protiv Nemaca koji su njega i Džodića 'vezivali u čvor' pas igrom.
Lazar Samardžić (do 45. minuta) – Rođeni Berlinac i đak svih mlađih selekcija Nemačke je sigurno imao makar malo veći motiv od drugih igrača Srbije. Ali šta je to vredelo kad nije imao ideju, a ni snagu, da se suprostavi nesuđenim saigračima.
Dušan Tadić (do 63. minuta) – I dalje je tu kreativnost, i dalje iz mesta može da pogodi svakog saigrača. Ali u realnoj trci sa ovako nadmoćnim rivalom, ni to ne pomaže. Vidi se to ove sezone i u NEC-u, a jasno je bilo i ove kišne večeri u Beogradu da njegovo vreme, ipak, prolazi.
Mihajlo Cvetković – Da je dao gol u dobroj šansi u drugom poluvremenu, pričali bismo o novom vrhunskom srpskom golgeteru. Ovako, pokvario je utisak nakon sjajnog iz Ajndhovena, ali nije valjda da smo svi pomislili da će 19-godišnjak na svakoj utakmici puštati kišu. Puno je pretrčao, trudio se u presingu, ali usled ovakvog izdanja Srbije, nije bilo šanse da utisak bude bolji.
Izmene
Vanja Dragojević (od 46. do 76. minuta) – Prevelika želja ga je pojela. Ni pola sata od ulaska u igru nije 'ohladio' glavu, već ga je povukla lopta i krajnje nesmotrenim i nepotrebnim startom je obeležio svoj prvi nastup u zvaničnom meču za reprezentaciju Srbije crvenim kartonom.
Andrija Živković (od 46. do 89. minuta) – Da li je sudiji rekao 'disaster', kao što nam je otkrio Veljko Paunović, ili nešto vulgarnije, nije ni bitno. Njegova dva žuta kartona za kratko vreme su ogledalo nervoze celokupnog srpskog fudbalskog tima. Počev od selektora koji se nije najbolje poneo u loži 'Marakane', do eto jednog od najiskusnijih igrača, kome je za samo jedno poluvreme 'pukao film'.
Vladimir Lučić (od 63. minuta) – Ubrzo nakon što je ušao u igru je Srbija ostala sa igračem manje, te nije ni bilo šanse da se više istakne.
Aleksandar Mitrović (od 71. minuta) – Bilo ga je lepo videti nazad u timu, čak je u prvom napadu imao jako dobru šansu udarcem glavom, ali je Ter Štegen odbranio. Utisak je da bi Mitrogol od pre nekoliko godina to sa lakoćom pretvorio u pogodak. Nakon toga, kao i crvenih kartona, ni on nije mogao da ispravi nepopravljivo.
Selektor
Veljko Paunović – Nervozan je, da puca. Kao što je umalo puklo staklo u press box-u stadiona 'Rajko Mitić' kada je pobesneo zbog crvenih kartona i nekoliko vezanih odluka španskog sudije. Ali, gledajući širu sliku, biće da je nervozan zbog čiste nemoći i spoznaje da je Srbija svetlosnim godinama daleko od elitnih reprezentacija. Nemačka je, kakva god da je, usred Beograda imala 80 odsto poseda i potpuno je sakrila loptu. Paunović tu nije mogao baš ništa. Ali, ono što se piše, ostvario je čak deveti poraz u 11. utakmici na klupi Srbije, a sedmi uzastopni. Zato je potpuno na mestu pitanje da li ovaj tim ima, uistinu, izrazito gubitnički mentalitet.
Komentari