Fudbalska javnost sve više govori o Petru Sukačevu, mladom fudbaleru Vojvodine koji je dobrim igrama u novosadskom klubu skrenuo pažnju na sebe, postigao gol protiv Ajaksa u Evropi, a potom dobio i poziv u reprezentaciju Srbije. Ipak, njegov put do seniorske scene nije bio jednostavan. Od prvih fudbalskih koraka u Ćupriji, preko svakodnevnih putovanja u Beograd i perioda provedenog u Crvenoj zvezdi, Jagodini i Kabelu, Sukačev je strpljivo gradio karijeru. Danas je jedan od važnih igrača Vojvodine, koja je dobro započela sezonu i ne krije najviše ambicije.
U razgovoru, Sukačev je govorio o ciljevima novosadskog kluba, saradnji sa trenerom Savićem, evropskim utakmicama, reprezentativnom debiju, ali i odricanjima koja su pratila njegov fudbalski razvoj. Već na prvi pogled jasno je da je energija jedan od njegovih zaštitnih znakova. Nekadašnji trener Tanjga opisao ga je kao „čigru“, a Sukačev priznaje da je takav stil igre deo njegovog fudbalskog identiteta još od najranijih dana. „Uglavnom sam uvek takav. To je moj stil igre, volim to i tako igram od malena. Za sada mi stvarno dobro ide“, rekao je Sukačev.
Vojvodina želi titulu, svlačionica veruje u velike stvari
Vojvodina je u novu sezonu ušla sa jasnim ambicijama, a dobre partije na početku takmičenja dodatno su podigle očekivanja u Novom Sadu. Promene u stručnom štabu donele su i određene novine u načinu rada, ali Sukačev smatra da je upravo zajedništvo jedan od ključnih razloga zbog kojih ekipa trenutno izgleda dobro. Mladi fudbaler ne skriva da se u klubu razmišlja o najvećim dometima i da cilj nije samo borba za vrh tabele. „Naravno da može da se priča o tituli. Mi smo od samog početka krenuli sa željom da je osvojimo. Što se tiče promena, odmah na startu sezone dobili smo novog šefa stručnog štaba i njegove saradnike. Potrebno je vreme da uđemo u njihov ritam, ali za sada nam odlično ide“, istakao je Sukačev.
Ipak, u svlačionici se ne preskaču koraci. Uprkos velikim ambicijama, ekipa je svesna da se do cilja dolazi postepeno, uz maksimalnu koncentraciju na svaku narednu utakmicu. „Idemo utakmicu po utakmicu. Mislim da je to najbolje. Ne treba preskakati korake, već ići stepenik po stepenik kako bismo stigli do cilja. Pričamo o tome skoro svakog dana“, poručio je fudbaler Vojvodine.
Težak evropski put nije poljuljao samopouzdanje
Vojvodina u evropskim kvalifikacijama nije ostvarila rezultate kojima se nadala, a žreb joj je dodelio izuzetno zahtevne protivnike. Ipak, Sukačev ne smatra da su ti mečevi negativno uticali na ekipu. Naprotiv, iskustvo stečeno protiv ozbiljnih rivala vidi kao važnu lekciju za nastavak sezone. Novosađani su bili blizu pozitivnog rezultata protiv Ferencvaroša na svom terenu, ali su ih kasnije pratile i nepredviđene okolnosti, uključujući rano isključenje na gostovanju. „Bile su to teške utakmice. Imali smo težak žreb, ali smo uvek išli na pobedu. Kod kuće smo protiv Ferencvaroša bili blizu trijumfa, a onda smo u revanšu dobili crveni karton na početku utakmice. Dogodilo se dosta situacija koje nismo očekivali. Ipak, iz tih mečeva izvukli smo ono najvažnije, radili smo na greškama i mislim da smo napravili dobar posao. Nije nam opalo samopouzdanje kada je reč o Evropi“, objasnio je Sukačev.
Jedan od najznačajnijih trenutaka u dosadašnjoj karijeri svakako je pogodak protiv Ajaksa. Gol protiv slavnog holandskog kluba bio je poseban trenutak za mladog fudbalera, ali i potvrda da može da se nosi sa izazovima na najvećoj evropskoj sceni. „Osećaj je bio fenomenalan. Ne mogu ni da ti opišem kako je bilo kada sam postigao gol, pogotovo što je bio za izjednačenje. Stvarno je bilo posebno“, prisetio se Sukačev.
Poziv u reprezentaciju kao ostvarenje velikog sna
Nagrada za dobre partije u klupskom dresu stigla je i u vidu poziva u reprezentaciju Srbije. Vest da se našao na spisku selektora posebno je obradovala Sukačeva, ali i njegov rodni grad Ćupriju, u kojoj se sa velikim ponosom pratilo njegovo reprezentativno priznanje. „Bilo mi je fenomenalno. Stvarno sam bio presrećan kada sam video da sam na spisku. Nekako sam očekivao poziv jer sam smatrao da sam ga zaslužio i, hvala Bogu, to se ostvarilo. Debitovao sam i zaista sam presrećan“, rekao je Sukačev.
Debitantski nastup upisao je protiv Grčke, kada je u završnici utakmice dobio priliku umesto kapitena. Taj trenutak doživeo je kao posebnu potvrdu svega što je prethodno prošao. „Nije to bio dodatan pritisak. Kada se sve sabere, poziv u reprezentaciju, debi, a onda još i ulazak umesto kapitena, mislim da je to nekako kruna svega“.
Prvi razgovor sa selektorom ostavio je pozitivan utisak na mladog fudbalera. Poruka koju je dobio bila je jednostavna – da bude svoj, igra bez opterećenja i pokaže ono što zna. „Kada smo stigli u Staru Pazovu iz Niša, prvi put smo razgovarali. Rekao mi je da se opustim, igram kako znam, da nemam pritisak i da se uklopim u ekipu“. Slične savete dobio je i od iskusnijih reprezentativaca, među kojima je bio i kapiten Dušan Tadić. „I oni su mi govorili da ne treba da imam pritisak, da se opustim i da je sve to normalno, jer sam zaslužio da budem tu“.
Od Ćuprije do reprezentacije: Put koji je zahtevao velika odricanja
Posebno poglavlje razgovora bilo je posvećeno počecima u Ćupriji. Sukačev je prve fudbalske korake napravio u lokalnoj sredini, u klubu Viola, a danas, kada pogleda koliko je daleko stigao, kao najvažniju osobinu izdvaja upornost. Ljubav prema fudbalu rodila se još u detinjstvu, dobrim delom zahvaljujući starijem bratu, koji je takođe trenirao ovaj sport. „Izdvojio bih upornost, jer je ona neophodna za sve to. Kada sam počeo da treniram u Ćupriji, razlog je bio moj stariji brat, koji je igrao fudbal. Plakao sam da me puste na trening i tako sam počeo. Kako sam rastao, videlo se da imam potencijal“.
Ubrzo je usledio odlazak u Crvenu zvezdu, što je za dečaka iz Ćuprije značilo i potpuno drugačiju svakodnevicu. Od desete do četrnaeste godine gotovo svakodnevno je putovao autobusom do Beograda, a treninzima je bio posvećen pet dana nedeljno, ponekad i subotom. „Od ponedeljka do petka, a nekad i subotom, svakog dana sam autobusom išao do Beograda i vraćao se. Tako je bilo od moje desete do četrnaeste godine“. Tek danas, kada se osvrne na taj period, u potpunosti shvata koliko je takav ritam zahtevao odricanja, posebno od njegove porodice. „Ja tada, kao dete, nisam bio svestan svega. Najveće odricanje zapravo je bilo na mojim roditeljima, koji su me pustili da tako malog svakog dana putujem u Beograd“.
Posle Crvene zvezde usledio je odlazak u Jagodinu. Iako bi takva promena za mnoge mlade fudbalere mogla da predstavlja razočaranje, Sukačev je imao drugačiju računicu. Najvažnije mu je bilo da igra i nastavi da se razvija. „Uvek sam gledao samo da igram. Fudbal mi je sve. Iz Zvezde sam otišao u Jagodinu zato što sam želeo da imam minutažu. To je manja sredina i znao sam da ću se lakše snaći“.
Trofej sa Vojvodinom prvi cilj, a potom evropski klub i reprezentacija
Posle svega što je prošao, od prvih treninga u Ćupriji do reprezentativnog debija, Sukačev danas ima jasnu predstavu o tome šta želi da ostvari u nastavku karijere. Iako ne krije da razmišlja o igranju u nekoj od najjačih evropskih liga i statusu standardnog reprezentativca, trenutno mu je prioritet da sa Vojvodinom stigne do trofeja. „Iskreno, trenutno mi je cilj da osvojim trofej sa Vojvodinom. To mi je sada najveća ambicija. Mislim da će sve ostalo doći tokom karijere. Ako Bog da, voleo bih da zaigram i za neki evropski klub i da postanem standardan reprezentativac“, otkrio je Sukačev.
Govoreći o Superligi Srbije, mladi fudbaler istakao je da mu se dopada neizvesnost u borbi za vrh tabele. Vojvodina i Crvena zvezda trenutno su među glavnim konkurentima, a posebnu važnost mogla bi da ima njihova međusobna utakmica u Novom Sadu. „Mislim da smo Zvezda i mi trenutno na vrhu i najvažnije je da tu ostanemo do samog kraja sezone. Sledeću utakmicu igramo kod kuće protiv njih i verujem da možemo da ih pobedimo i preuzmemo prvo mesto“, smatra fudbaler Vojvodine.
Komentari