Poslednji utisak je uvek najjači, a partija Orlova protiv Holandije, iako rezultatski neuspešna, ostavila je snažan pozitivan utisak. Nije reč samo o 'samo' 2:1 porazu, već o činjenici da su Lale grcale i patile da bi preživele nalete naših momaka, što je čak i njihov selektor priznao. Ovo je bio drastičan preokret u odnosu na inferiornu partiju protiv Nemačke u Minhenu.
Protiv Holandije, svi do jednog su bili rešeni da isprave greške i u tome su uspeli. Ono što posebno raduje jeste lansiranje dvojice igrača koji bi trebalo da predstavljaju temelj nove generacije srpske reprezentacije: Stefana Gudelja i Mihajla Cvetkovića.
Mladi lavovi na sceni
Stefan Gudelj, koji u Crvenoj zvezdi nije odigrao nijedan minut na međunarodnoj sceni, bačen je u vatru i iz nje je izašao kao bolji igrač. Iako je od 13. minuta igrao sa javnom opomenom, svojim intervencijama je često sakupljao aplauze i pohvale. Podsećao je na svog starijeg kolegu Strahinju Pavlovića, a umalo je upisao i asistenciju za Cvetkovića. Definitivno jedan od onih koji će predstavljati budućnost srpskog fudbala.
Još veći utisak ostavio je Mihajlo Cvetković, strelac gola za Srbiju i tvorac jednog od najboljih driblinga koje je naša selekcija videla u ovom veku. Ovaj devetnaestogodišnji momak ima sve: brzinu, igru glavom, šut levom i desnom, dribling. Njegov prvenac za Srbiju je za istoriju, a njegov dribling je bacio u senku čak i taj gol. Budućnost srpskog fudbala sa Cvetkovićem na terenu izgleda svetlo.
Analiza ostalih igrača
Vanja Milinković-Savić je imao nesigurnosti kod visokih lopti, a mogao bi da mu se pripiše i drugi gol Lala. Ipak, vredi istaći njegov spektakularan pokušaj da savlada golmana Ferbrugena, kao i borbenost u finišu meča.
Kosta Nedeljković je pokazao uzlaznu putanju forme, ali mu je evidentno potrebno više utakmica u nogama. Srđan Babić je imao toplo-hladnu partiju, dok je Strahinja Pavlović, uprkos povredi, ponovo pokazao da je pravi vojnik Srbije, igrajući na poziciji levog štopera i levog beka.
Aleksa Terzić je upisao izvrsnu asistenciju za Cvetkovića, ali je u ostalim segmentima igre bilo problema. U veznom redu, Saša Lukić je pretrčao najviše i odigrao svih 90 minuta, dok je Aleksandar Stanković pokazao kvalitet, ali mu nedostaju utakmice. Lazar Samardžić je igrao sa dosta samopouzdanja i pretio sa distance, a od njega se očekuje još mnogo konkretnih učinaka.
Naš kapiten Dušan Tadić, u 38. godini, odigrao je četvrtu utakmicu u 10 dana, a svaki opasan napad Srbije išao je preko njega. Njegov povratak je obradovao mnoge, ali moraćemo da se navikavamo na život bez njega, po drugi put.
Izmene su donele pokušaje Nemanje Maksimovića, Luke Jovića, Filipa Kostića i Andrije Živkovića, ali bez konkretnog učinka. Nemanja Gudelj je u trećem minutu nadoknade poslao 'projektil' koji je Ferbrugen krajnjim naporom skrenuo u korner.
Paunovićeva hrabrost i optimizam
Selektor Veljko Paunović je bio nervozan zbog suđenja i rezultata, ali mora biti zadovoljan karakterom koji su njegovi izabranici pokazali. Konačno je skupio hrabrost da baci u vatru igrače od kojih se očekuje da nose ovu reprezentaciju ubuduće. I to bi trebalo češće da radi, jer, kako je i sam rekao, 'peščani sat' mnogima curi, a dolazi vreme novih, mladih lica. Imamo ih, očigledno.
Ova utakmica je pokazala da Srbija ima potencijal i da se ne predaje lako, čak ni protiv favorizovanih rivala. Budućnost srpskog fudbala je stigla, i izgleda obećavajuće.
Komentari