Devetnaestogodišnji Relja Obrić, nekadašnji član Partizana, doneo je odluku koja je odjeknula u srpskoj fudbalskoj javnosti. Selektor Slovenije, Boštjan Cesar, uvrstio je Obrića na spisak za novembarske utakmice protiv Švajcarske i Severne Makedonije, čime je stavljena tačka na spekulacije o njegovoj reprezentativnoj budućnosti.
Ovaj potez ponovo otvara pitanje strategije Fudbalskog saveza Srbije u radu sa talentovanim igračima koji imaju mogućnost da biraju između više nacionalnih timova. Kako je moguće da fudbaler rođen i fudbalski odrastao u Beogradu, koji je prve korake napravio u zemunskom Milutincu, a potom prošao kroz mlađe kategorije Partizana, na kraju obuče dres druge reprezentacije?
Sa osamnaest godina, Obrić je napustio Humsku i preselio se u Italiju, gde ga je Atalanta angažovala za 135.000 evra. U Bergamu je nastavio da se razvija, a ove sezone je dobio priliku da pokaže svoj kvalitet i u seniorskoj konkurenciji. Povreda Seada Kolašinca otvorila mu je vrata prvog tima, a Obrić je tu šansu iskoristio na najbolji mogući način. Protiv Milana je odigrao 70 minuta, a potom se ustalio u startnoj postavi, odigravši svih 90 minuta protiv Frozinonea, Fiorentine i Parme.
Njegov napredak nije prošao nezapaženo u Sloveniji, čiji je Fudbalski savez očigledno bio konkretniji i brži u nameri da mladog defanzivca privoli da nastupa za njihov nacionalni tim. Dok Slovenija dobija perspektivnog defanzivca koji već stiče iskustvo u Seriji A, naši Orlovi ostaju bez još jednog fudbalera koji je mogao da predstavlja budućnost srpskog fudbala.
Slučaj Relje Obrića je jasan pokazatelj da u savremenom fudbalu nije dovoljno samo prepoznati talenat. Neophodno je na vreme uspostaviti kontakt, predstaviti jasnu perspektivu i pokazati igraču da se na njega ozbiljno računa. Slovenija je u ovom slučaju napravila konkretan potez, a Srbija je ostala bez još jednog potencijalnog reprezentativca.
Komentari