Šta je bilo u 2010., a šta sledi u 2011. godini

Fudbalska 2010. godina za reprezentaciju i FSS je bila jako raznolika.
Ove, već prošle godine, naša reprezentacija je prvi put pod imenom Srbija nastupila na SP. Taj plasman se slavio u svim delovima sveta gde se voli srpska trobojka.

Orlove smo na daleki put, u Južnu Afriku ispratili sa stadiona FK Partizan, a oni su nam tog 5. juna 2010. poklonili pobedu nad Kamerunom 4:3. Na taj put, naš tim je iz Srbije poneo lepe želje navijača, ali i veliki pritisak – narod je očekivao velike pobede.

U Africi smo prvu utakmicu izgubili od Gane i našeg M. Rajevca golom Gijana iz penala. Nakon tog poraza očekivao nas je težak meč protiv NEMAČKE. Previše snage i volje, pa i  neki istorijski motiv, uneli su Orlovi pod palicom R. Antića tog 18.juna na stadion u Port Elizabetu. Srce na terenu je bilo hrabro i u 38. minutu razorilo štit Pancera golom Milana Jovanovića.
„Je li to kapitulacija velike Nemačke pred malom Srbijom?“, pitali smo se uz veliku dozu radosti, ali.. Trunku sene na tu radost bacio je N. Vidić igrajući rukom u svom, tj. našem kaznenom prostoru – penal. 60.minut – L. Podolski oči u oči sa V. Stojkovićem. „Gotovo je!“, pomislile su pristalice Orlova, „Panceri nisu promašili penal od 1982. godine“.
„Jedinica“ Orlova nije tako mislio. Sretno ili spretno, ali svakako odlučno se bacio na loptu i odbranio penal. Slavlje je počelo i trajalo sve do meča sa Australijom kad nam je sreća okrenula leđa.

Kenguri su poveli sa 2:0, da bi Antić na teren poslao M. Pantelića koji je pogodio mrežu protivnika, ali za više nije bilo vremena.

Slabiji ostvareni rezultati od očekivanih na SP doveli su do priča da će Antić biti smenjen sa mesta selektora i to se i dogodilo, iako je FSS davao izjave da do toga neće doći.
Na njegovo mesto je postavljen V. Petrović – Pižon, što je dovelo do negodovanja navijača i sukobom sa savezom.

Sa novim selektorom i izmenjenim timom krenuli smo u borbu za plasman na EP i nakon 3 utakmice osvojili 4 boda.
Očekivao nas je meč protiv Italije u Đenovi. Taj duel je ličio na sve sem na fudbalsku utakmicu. Izrevoltirani nekim događajima, srpski navijači su napravili nerede na tribinama i meč je prekinut. Sva krivica je opet pala na nas, a ne na lošu organizaciju domaćina. Naš savez je dobio novčanu kaznu i suspenziju od 3 utakmice igranja pred praznim tribinama.

Kraj godine je doneo smiraj i uspehe naših reprezentativaca u klubovima, iako tog uspeha nije manjkalo tokom cele sezone. FSS je proglasio D. Stankovica i M. Rajevca za najboljeg igrača, odnosno trenera u protekloj godini.

U 2011. nas očekuje nastavak kvalifikacija za plasman na EP, poneka prijateljska utakmica i naravno, nadamo se, uspesi naših reprezentativaca u njihovim klubovima.
FSS i našim Orlovima želimo što manje problema, a što više pobeda, uspeha i slavlja.
Da i dalje igramo srcem i vodimo osmehom!

Možda mi neko zameri za osvrt na meč sa Nemačkom, ali smatram da je ta pobeda velika(možda i najveća u protekloj godini) i da je ne trebamo zaboraviti. Takođe, ne treba zaboraviti da su naš Orlovi zlatni i da im nikada ne treba zamjerati, pa čak ni onda kad su ranjeni porazom, jer bez obzira na sve.. oni ostavljaju srce na terenu!
Letite visoko Orlovi moji i ne mislite na pad, jer vi ste rođeni za pobede.

Mirjana Petković