Iako je, bar se tako čini, posle sinoćne utakmice u javnosti i kod navijača stvoren utisak kao da je naša reprezentacija izgubila svaku šansu da se plasira u doigravanje, nije tako.
Najbitniji meč, a negde smo toga morali biti svesni, tek prestoji.Ovim momcima treba dati podrsku i svim raspolozivim snagama krenuti na Slovence.Ono što je i dalje tu i sto je mozda i najvažnije naši momci i dalje zavise isključivo od sebe i od svoje igre.Samo oni mogu sebe lansirati ili u baraž ili u neki novi početak koji počinjemo svaki put posle nesupeha, a koji je svaki put sve teži.
Tako da momci u utorak mora biti i borbe i želje i htenja i svega što bi i vas i nas navijače zadovoljilo,pa ako Slovenci budu bolji ili nam rezultat bude negativan pružićemo ruku jedni drugima.Vi protivniku, a mi vama punu podršku.Jer se svaka hrabrost nekada isplati, a nekad ne,to je život, i svaki pravi navijač će to znati da ceni.
Što se meča protiv Italije tiče, naša reprezentacija je ponovo pokazala da zna da se nosi sa najboljim selekcijama, ali da nam kao i u većini slučajeva fali daj završni udarac, udarac posle koga se protivnik teško diže, a vi nastavljate u još jačem ritmu i lomite ga pre svega psihološki.Nešto poput našeg Novaka Djokovića.
Posle meča reprezentativci su uglavnom bili neraspolpženi, kao da ni oni ne veruju u taj jedan meč ili kao da su ga zaboravili.To se takvim igračima ne sme dešavati i nadamo se svi zajdeno da će posle prespavane noć oni zaboraviti Itajilu, i put Maribora krenuti sa jasnom željim i pozitivnom energijim koju ćemo i probati da im damo, makar preko malih ekrana.Posle Maribora svi oni će biti pukovnici ili pokojnici na njima je.A nama ostaje da se nadamo i da verujemo da će oni svi na terenu pružiti svoj maksimum i da će svi biti heroji, a posle je baraž druga priča.
U BARAŽ KAO NOSIOCI
Ukoliko gostovanje na „Ljudskom vrtu“ prođu uspešno, reprezentativci Srbije će biti nosioci u baražu, a mogući protivnici ili bar ekipe koje su još u igri za baraž jesu Turska ili Belgija, Bosna i Hercegovina ili Francuska, Crna Gora, Grčka ili Hrvatska, Češka ili Škotska, Danska ili Portugalija, Republika Irska ili Jermenija i Švedska.
Mesto među nosiocima ne garantuje automatski lakog protivnika jer Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Turska ili pak Češka nisu reprezentacije koje su do baraža došle da bi tu i ostale.
Ali najbolje da sačekao utorak i vidimo kako će se stvari odvijati u Sloveniji, a posle toga možda bude i sreće, pa 13.oktobra u Krakovu na žrebu dobijemo Jermeniju, što bi svakako bilo veoma dobro.
Uz podsećanje da naši rezultati sa bivšim Sovjetskim republikama i nisu baš zavidni, čini mi se da nemamo prava da pretimo nikome, ali nam nadu i želju za pobedom takođe niko ne može oduzeti.
Tako da momci, samo hrabro, jer u bitku se ne ide na osnovu toga koliko je sila koja vas nabada, već kolika je svetinja koju branite.
Autor: Nikola Mihajlović
Ma kidamo bre slovence i uzimamo medalju.