Sami smo sebi najveci neprijatelji

Da li postoji reč koja može da opiše ono što se desilo u Đenovi večeras? Ne može! Za ono ne postoje reči, a možda ih i ne treba trošiti na nešto što je takvo……

Uvek ponosni na svoje pobede, poraze smo podnosili hrabro! Šta nam se desilo večeras?
Da li je sve ono što je prikazano, zapravo naše, da li potiče iz Srbije, zemlje junaka i heroja?

Ono što su učinili „navijači“ je samo naštetilo našoj reprezentaciji. Da li je iko od njih razmišljao o posledicama, o onome što se zove kazna, suspenzija? Očito da nije, dok su postupili na ovakav način. Možda su želeli da uđu u Ginisovu knjigu kao prvi koji napadaju svoje reprezentativce, a zašto? Zato što su nezadovoljni rukovodstvom FSS, te zato što je Stojković prešao iz Zvezde u Partizan.  Pa ti razlozi nisu ni deo mogućeg opravdanja za onakav gnusan čin… za onu sramotu! Zašto niko od tih navijača nije pomislio na ekipu, koja je došla da se časno i pošteno bori za svoju zemlju?!

I sad…. kad dođe odluka o kazni, novčanoj ili igračkoj, hoće li se ti isti „navijači“ naći kao krivci? NE! Oni su prično postupili, krivi će biti fudbaleri se nisu borili u utakmici protiv Estonije!  Uvek su tuđi rad kritikovali oni koji ne rade ništa!

Svako ko je večeras gledao onu utakmicu, ako je tako možemo nazvati, teško će ponosno reći da je Srbin. Gorak ukus onih prizora ne dozvoljava nam da izgovorimo to „PONOSAN“… previše je boli i suza proteklo večeras kroz naša srca da bi se tako lako okrenuo novi list… Ali priželjkujmo da će naši reprezentativci ostati Orlovi i da će još jednom pokazati da mogu uzleteti visoko iznad problema.

Ostaje nada da vreme sad leči sve rane, i da Bog će nam dati snage da preživimo ove dane koji su pred nama.

Autor: Mirjana Petković